Naučnici otkrivaju: Najopasniji srčani udari najčešće se događaju ovog dana u nedelji

Najozbiljniji oblik srčanog udara, poznat kao STEMI, najverovatnije se događa upravo u ponedeljak više nego bilo koji drugi dan u nedelji. Istraživači su bili iznenađeni kada su uočili neuobičajen porast STEMI srčanih udara nedeljom, kako prenosi Njujork post.

„Moramo sada saznati šta je to u određenim danima u nedelji što ih čini verovatnijim“, izjavio je profesor Sir Nilesh Samani, medicinski direktor Britanske fondacije za srce, u saopštenju za medije.

„Ovo bi moglo pomoći lekarima da bolje razumeju ovo smrtonosno stanje i da spasu više života u budućnosti.“

Postoje dokazi koji ukazuju da je povećanje STEMI srčanih udara povezano sa hormonima stresa. „Verovatno je to zbog stresa koji prati povratak na posao“, rekao je kardiolog dr. Džek Lafan iz Belfast Health and Social Care Trust. „Povećan stres dovodi do povećanja nivoa kortizola, hormona stresa koji je povezan sa većim rizikom od srčanih napada.“

STEMI, ili infarkt miokarda sa ST-elevacijom, nastaje kada je jedna od arterija koja snabdeva srčani mišić krvlju blokirana, prema Klivlendskoj klinici. Blokada ometa protok krvi, što dovodi do odumiranja srčanog mišića i smanjene sposobnosti srca da pumpa krv. STEMI se obično leči hitnom angioplastikom, postupkom za otvaranje blokirane arterije. Oko 38 odsto ljudi koji zatraže hitnu medicinsku pomoć zbog začepljenih srčanih arterija dobije dijagnozu STEMI.

Ovo novo istraživanje, predstavljeno na konferenciji Britanskog kardiovaskularnog društva u Mančesteru, doprinosi sveobuhvatnom proučavanju vremenskih i uzročnih faktora srčanih udara.

Studija iz 2005. godine pokazala je da su srčani udari „plavog ponedeljka“ češći kod muškaraca i da su povezani sa konzumacijom alkohola. „Znamo da se srčani udari češće dešavaju zimi i rano ujutro“, objasnio je Lafan. „Isti efekat primećuje se i kod moždanog udara. Prethodna istraživanja takođe su pokazala povećanu stopu srčanih udara u danima nakon prelaska na letnje računanje vremena. Tačan mehanizam ovih varijacija još uvek nije potpuno razjašnjen, ali pretpostavlja se da cirkadijalni ritam ima uticaj na cirkulišuće hormone koji mogu povećati rizik od srčanog udara i moždanog udara.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.