Ovih 6 bolesti su izmislili kako bi na nama ZARADILI

Medicina nikad pre nije imala toliko dijagnoza, pa ni lekova — a veza profita i farmacije je očigledna.

Ovih dana brojni novi poremećaji, zastrašujuća zdravstvena stanja i mentalne bolesti privlače pažnju ljudi i stvaraju atmosferu straha i brige za zdravlje. Ono što jedemo nas ubija, ono što dišemo nas ubija, a čak i vaj-faj i voda za piće predstavljaju smrtnu opasnost.

Realno, često se radi o zastrašivanju koje podstiču farmaceutske industrije kojima panika pomaže da prodaju proizvode i ostvare profit na račun lakoverne javnosti.

„Krajnji cilj vladajućeg sastava je da svaku pobunu protiv njega okvalifikuje kao mentalni poremećaj, pa uz pomoć farmaceutske mafije zdrave ljude pretvori u bolesne, koje će takođe tretirati samo kao ’pokvarene mašine‘ i izvor profita“, tvrdi francuski parlamentarni zastupnik i doktor Bernard Debre.

On je koautor knjige „4.000 korisnih, beskorisnih i opasnih lekova“, u kojoj ističe kako je polovina lekova na recept u zapadnoj medicini potpuno nepotrebna i neefikasna, a pet odsto medikamenata je opasno za zdravlje.

Lekovi — priča o obmani

Radi se o svojevrsnoj „borbi s vetrenjačama“ jer su na drugoj strani kapital i farmaceutska industrija, kao i celi zdravstveni sistem koji to podržava. U zdravstvu to se odnosi na zaradu medicinske, u prvom redu farmaceutske industrije.

Tako tzv. farmaceutska mafija utišava prirodne tradicionalne lekove i proizvodi sintetičke, koji najčešće imaju brojne nuspojave i navikavaju organizam na to da se bez njih više ne može.

Stručnjaci ističu samo neke od modernih i aktuelnih zdravstvenih briga koje su najčešće obična glupost.

1. Danas su svi osetljivi na gluten

Gluten je protein koji se nalazi u pšenici i on daje elastičnost testu, pomažući mu da se podigne i zadrži svoj oblik. On je u pšenici, raži, ječmu i zobi. Većina prehrambenih namirnica sadrži gluten — od pica, testenina, hleba i raznih industrijski prerađenih namirnica.

Pažnja koju privlači gluten nije nastala toliko zbog priče o celijakiji, već zbog kontroverznih studija koje tvrde da ljudsko telo nije sposobno da vari gluten u meri u kojoj ga mi unosimo u sebe.

„Za to ne postoje realni i prihvaćeni zdravstveni dokazi. Dokazano je da nekim ljudima smeta gluten, kao i da ga većina ljudi normalno vari“, kaže dr Zukerbrot.

2. Halitoza je izmišljena bolest

Halitoza najčešće nastaje usled fermentacije čestica hrane anaerobnim gram negativnim bakterijama u ustima, čime se stvaraju sumporni spojevi, poput vodonikovog sulfida i metala merkaptana.

Kod nekoliko sistemskih bolesti se stvaraju materije koje se mogu osetiti u dahu, a koje se, mada nemaju izrazito neugodan miris, tipično smatraju halitozom.

Zbog zadaha sve više ljudi posećuje lekare, koji pak propisuju specijalne paste za zube i vodice za ispiranje usta, na čemu industrija zarađuje ogroman novac. Međutim, stručnjaci tvrde da je zadah u većini slučajeva obična izmišljotina i da je prirodno da se u dahu oseća određen miris i da se to stanje najčešće može popraviti većim unosom vode i promenom ishrane.

3. Detoksikacija je glupost

Dodaci prehrani i razni preparati za detoksikaciju tela jedno su od najbrže rastućih tržišta na svetu — kaže dr Nik Fuler sa Univerziteta „Sidni“, koji ističe da za njihovo delovanje postoji vrlo malo dokaza. Na primer, vrlo su popularni detoks-proizvodi na bazi čičkovog mleka ili pak maslačka, iako nema studije koja potvrđuje njihov efekt.

Fuler kaže kako jetra prirodno eliminiše neželjene materije iz tela kroz izmet i urin, a uzimanje skupih lekova ne samo da ne može pomoći, već opterećuje jetru dodatnim sastojcima koje mora da razgradi.

„Ono što treba preduzeti je izbegavanje alkohola i treba se hraniti zdravo, ako već želite da se detoksikujete, uzimajte prirodne čajeve, voće i povrće“, naglašava Fuler.

4. Snižavanje lošeg holesterola sprečava bolest srca

Možda jedan od najvećih zdravstvenih mitova zapadne kulture jest zloupotreba izmišljenog termina „loš holesterol“. Osim toga, naivna javnost je prevarena lažnom vezom holesterola i kardiovaskularnih bolesti. Nikad nije dokazano da holesterol uzrokuje bolesti srca. Naprotiv, holesterol je od vitalnog značaja za telo i bilo kakav pokušaj njegovog snižavanja može imati pogubne posledice, naročito kako starimo.

Postali smo društvo toliko opsednuto jedenjem hrane niskog holesterola i masnoće da se sada mnogi zdravstveni stručnjaci pitaju koje su posledice toga, kao i brojnih lekova koji se uzimaju za snižavanje holesterola.

5. Svaki četvrti čovek depresivan

Britanski naučnici tvrde da prozak, seroxat i slični antidepresivi deluju kao lažni, placebo lekovi i nisu delotvorni. Do rezultata, objavljenih u u časopisu „PloS medicine“, došli su analizom 47 kliničkih studija, od kojih su neke bile sve do danas nedostupne javnosti.

Osim toga, danas je svaki četvrti čovek u zapadnom svetu depresivan — a nameće se pitanje kako je to moguće i zašto tako nije bilo pre.

Prevelika skoncentrisanost na sebe i na vlastitu sreću kao i nametnuti ideal srećnog života mnogima daje iluziju da su bolesni, premda se možda samo nalaze u prirodnoj, lošijoj životnoj fazi.

6. Postoje sigurne doze hemikalija u lekovima

Mere su „prihvatljive“ od strane industrije i regulatornih standarda, ali naša izloženost „prihvatljivim nivoima“ drugih toksičnih hemikalija koje u našem telu ulaze u interakciju i izazivaju razne probleme nikad nisu uzeti u ozbiljno razmatranje.

Ne postoji sigurna doza otrova jer telo prepoznaje i najniže doze i odmah stvara upalne procese i imuni odgovor kako bi se borio sa stranim telom. Toksične hemikalije se sada nalaze svuda, u školama i na našim radnim mestima. Oni uzrokuju postupno propadanje svakog sastava u našem telu i uzrokuju mnoge bolesti.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com