Velike vrućine ne odgovaraju automobilu, posebno ako motor nije ispravan ili mu hlađenje nije dovoljno efikasno. Tako se povećava rizik od opasnog prokuvavanja rashladne tečnosti u sistemu hlađenja, a njegova povišena temperatura dodatno zagreva unutrašnjost kabine. S porastom temperature vazduha otežava se i hlađenje motora. Smanjenjem temperaturne razlike između rashladne tečnosti i okolnog vazduha sve teže se odvodi višak toplote iz motora.
Svi motori su konstruisani tako da podnose velike vrućine, a kad temperatura rashladne tečnosti pređe 94 stepena Celzijusa, uključuje se ventilator. Kod većine motora pokreće se elektromotorom koji se uključuje temperaturnim prekidačem. Skuplji motori imaju dvostepeni ventilator, a drugi stepen uključuje se na 100° C. U rashladnom sistemu je rashladna tečenost na bazi etilen-glikola, koja je otpornija na visoke temperature od vode. Rashladni sistem je zatvoren i pod pritiskom od 1,3 bara i do 108° C ne dolazi do "kuvanja" rashladne tečnosti. Međutim, rashladni sistem može da postane nepouzdan, posebno kad se ventilator uključuje retko ili ako su creva porozna ili šelne ne stežu dovoljno, pa se rashladna tečnost gubi.
Problem je posebno izražen kod visokih temperatura, kada se vozi u velikim kolonama ili na uzbrdicama. Tada ni ventilator ne može da osigura dovoljno hlađenje. Zagrejavanje motora povećava korišćenje klima-uređaja, koji je ugrađen u većini novih automobila. Princip rada klima-uređaja zasniva se na sposobnosti rashladnog fluida da prima ili otpušta znatne količine toplote kada menja agregatno stanje (iz tečnog u gasovito i obratno). Kompresor koji pokreće motor komprimuje gasoviti rashladni fluid, pa ga usmerava u hladnjak, gde se kondenzuje (prelazi iz gasovitog u tečno stanje), pa odaje toplotu u okolinu uz pomoć ventilatora. Pošto se hladnjak klima-uređaja nalazi uz hladnjak motora, njegovim radom se otežava hlađenje i povećava se zagrejavanje motora.
Problem pogoršava i činjenica da motor pokreće kompresor i time povećava opterećenje, a time i zagrevanje motora. Mnogi, u slučaju pregrevanja motora, u panici odmah gase motor, što je po pravilu pogrešno, a može biti i štetno. Dok motor radi, hladi se rashladnom tečnošću i motornim uljem. Kada se ugasi, trenutno prestaje hlađenje, a u njemu zaostaje toplota od sagorevanja. Naglim gašenjem pri velikom opterećenju nastaje toplotni šok, čime su najviše ugroženi motori s turbo punjačem. Za efikasno hlađenje važna je ispravnost motora, posebno pumpe rashladne tečnosti i ventilatora s termoprekidačem.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com