U trendu

4 navike koje prethode razvodu – psiholozi ih nazivaju ‘jahačima apokalipse’

Radi se o navikama koje poznati psiholog dr. sc. Džon Gotmen naziva – četiri jahača apokalipse. To su kritikovanje odbrambeni stav, podizanje zida i prezir. Gotmen naglašava da su istraživanja pokazala da ovakvi odnosi u braku vode do nestabilnosti i na kraju do raspada veze.

Ovaj stručnjak je od 1970-ih godina proučavao na hiljade parova u tzv. ‘Laboratoriji ljubavi’. Tamo je sa svojim timom posmatrao interakciju parova i pratio njihovo zadovoljstvo u odnosima. Otkrio je da parovi koji u teškim trenucima praktikuju kritikovanje, odbrambeni stav, podizanje zida i/ili prezir, zapravo pokreću ono što je poznato kao ‘kaskada udaljenosti i izolacije’.

– To znači da će parovi, dokle god koriste bilo koju od ove četiri navike i pritom se s vremenom stanje ne popravlja, s vremenom sve manje okretati jedno prema drugome kako bi zadovoljili onu važnu potrebu za povezivanjem – objasnio je, prenosi 24sata.hr.

Većina ljudi s vremena na vreme koristiti neku od spomenutih navika u odnosima, jer niko nije imun na to, ali važno je da to prepoznamo, brzo popravimo i radimo na tome da takvih situacija bude sve manje.

Kritikovanje

Kritikovanje je čin uočavanja problema u životu ili ljubavnoj vezi i pretvaranja toga u komentar tipa – nedostataka karakternih osobina kod partnera. Na primer, možete sebe uhvatiti kako upotrebljavate kritiku kada izgovarate reči ‘uvek’ ili ‘nikad’ dok opisujete nešto što vaš partner radi ili ne radi.

Kritikovanje se razlikuje od prigovora. Naime, prigovaranje je normalan i zdrav aspekt odnosa, jer, ukoliko se niko nikada ne žali, s vremenom će doći do nagomilanog zameranja koje nije adekvatno ‘obrađeno’ kroz određeni period. Prigovaranje je fokusirano na stvarni problem.

Na primer, ako nakon dugog dana na poslu uđete u neurednu kuću i još k tome ugledate sudoperu pun posuđa, verovatno ćete se osećati frustrirano. Ali, tad imate izbor – upotrebiti kritiku ili prigovor.

Primer:

Prigovor: ‘Jako sam umorna na kraju dana i frustrira me sudopera pun prljavog posuđa.’
Kritika: ‘Jako sam umoran i tebe nikad nije briga za to. Uvek ostavljaš neoprano posuđe u sudoperi.’

U ovom primeru možete videti da se pritužba fokusira na problem – neoprano posuđe, dok kritika fokusira problem na partnera (on je problem), a to verovatno rezultirati frustrirajućom komplikacijom u kojoj će partner odgovoriti odbrambeno.

Korišćenje kritike u vezi uglavnom je posledica nezadovoljenih potreba. Nažalost, kad te neispunjene potrebe prekrijete kritikama, tad je još manja šansa da će stanje postati bolje, odnosno da će partner nešto napraviti da vam bude bolje.

Zapravo, lako je predvideti što sledi u minutima nakon izrečene kritike – ozbiljan sukob i svađa. Ali, ako na pravi način, mirno izgovorite šta vam smeta, veće su šanse da će se situacija poboljšati. Umesto kritike, pokušajte da koristite ‘protivotrov’ za kritiku: nežan početak koji zvuči sadrži ove komponente – izražavanje onoga što ste primetili, deljenje osećaja i navođenje svojih potreba.

‘Kad dođem kući na kraju dana i vidim prljave sudove u sudoperi (ono što ste primetili), osećam se tako umorno i frustrirano (delite svoja osećanja). Stvarno moram da uđem u mirno okruženje (ono što vam je potrebno).’

Odbrambeni stav

Odbrambeni stav je reakcija na percipiranu kritiku i može izgledati ovako:

Preterano objašnjavanje: ‘Pa, oprao bih sudove, ali kad sam počeo da ih perem ponestalo mi je deterdženta, a onda sam otišao u prodavnicu i…’
Mentalitet žrtve: ‘Uvek si prema meni tako zla!’
Kontra-kritika: ‘Sudove ću početi da perem kad se počneš bolje da se brineš za dvorište. Uvek to zanemaruješ.’
Upotreba reči ‘ali’: ‘Znam da je posuđe neoprano, ali zar ne možeš to bar večeras da ignorišeš?’

Možda postoji dobro objašnjenje. Možda je ta osoba zla prema vama. Možda ste u pravu, a on/ona nikad ne pere posuđe koje zaprlja. Možda je istina da bi samo trebalo malo više da se opustite i bili biste srećniji.

Ako zauzmete odbrambeni stav, druga strana će verovati da niste čuli njegove/njene potrebe, a to nikako neće dobro uticati na vezu, a moguće je da će i pojačati kritikovanje.

Postoje mesto i vreme za razgovore o sopstvenoj percepciji, ali imajte na umu da to obično nije neposredno u trenutku kad neko postavi pitanje, bolje je pričekati i mirno porazgovarati o svemu nego forsirati razgovor dok su strasti uzburkane.

Umesto da se branite, pokušajte da preuzete odgovornost sa svoj deo, čak i ako verujete da ste odgovorni samo za mrvicu problema. Takođe, možete pokušati da preispitate sopstvenu percepciju i pogled na stvarnost, jer postoji dobra šansa da ste odgovorni za jedan deo.

Razumljivo, to je teško priznati, ali je izuzetno važno to uraditi kako bi veza dobro funkcionisala. Recite to ovako: ‘U pravu si, sudovi je neoprani (preispitivanje). Znam, nisam to uradio iako sam rekao da hoću’.

Podizanje zida

To je upravo onako kako zvuči – kad se neko u razgovoru počne ponašati kao da gradi zid oko sebe i distancira se. Drugoj strani se to može činiti kao da partner ne mari za njena osećanja, dobrobit… U takvoj situaciji partner koji se ograđuje može da odvraća pogled, ćuti većinu razgovora, a možda čak i ima naviku da prekrsti ruke na na grudima.

To pokazuje da se nalazi u stanju tzv. psihološke poplave kad telo registruje prijetnju, otpušta hormone stresa, srce se ubrzava i dolazi do snažne potrebe za begom. Delovi mozga odgovorni za relacijsko ponašanje kao da se ugase.

Zapravo, čovek uranja u instinkte preživljavanja – zamrzne se, beži ili se bori. Privremenim gubitkom instinkta za relacijsko ponašanje osoba je onesposobljenja u stvarima kao što su rešavanje problema, humor i osećaj naklonosti.

Kad je neko psihološki poplavljen, tad s njim nije moguće voditi produktivan razgovor. Zato je važno da oboje pristanu na pauzu kad primete da se to događa. Osoba koja gradi zid oko sebe treba da poradi na smirivanju i opuštanju, za što je potrebno otprilike 20 minuta, toliko treba hormonima stresa da izađu iz krvotoka.

Tokom te pauze je dobro:

  • praktikovati duboko disanje
  • prošetati
  • raditi umirujuće aktivnosti, poput čitanja, slikanja itd.
  • vežbati

Takođe, važno je da se čovek mislima odmakne od sukoba pa je dobro ne pokušavati razmišljati o tome, pričati nekome ili pisati. Važno je uzeti kvalitetnu pauzu kako bi se um resetovao i osoba postane sposobna da razgovara o problemu na jedan zdrav i produktivan način. Osim toga, uzimanje pauze i razgovor grade poverenje u vezi.

Prezir

Prezir je najopasniji od sva četiri jahača apokalipse. U najmanju ruku, to je vrlo zlobno, a u najgorem slučaju prezir prema partneru postaje emocionalno zlostavljanje. Prema Gotmenovom istraživanju, prezir se pokazao kao najveći pokazatelj razvoda braka. Takođe, povezan je sa zdravstvenim problemima partnera prema kojem je prezir usmeren, uključujući i slabiji imunološki sistem.

Prezir je predimenzionirana kritika, jer zauzima superioran stav. To praktikuju ljudi koji izražavaju svoje nezadovoljstvo koristeći sramoćenje i zlobni sarkazam, a sve ne bi li drugu stranu ‘zgazili’ i ponizili koliko mogu. Prezir se može primetiti na nečijem licu kad jednu stranu pomeri nagore, kao da u je nešto napola odvratno.

Primer:

  • Prigovor: ‘Jako sam umorna na kraju dana i frustrira me sudopera pun prljavog posuđa.’
  • Kritika: ‘Jako sam umoran i tebe nikad nije briga za to. Uvek ostavljaš neoprano posuđe u sudoperi.’
  • Prezir: ‘Oh, naravno, ušla sam u prljavu kuću nakon dugog dana. Šta bih drugo očekivala od nekoga poput tebe? Trebalo je da znam koliko ćeš biti lenj kada sam upoznala tvoju porodicu.’

Prezir u braku zna da se razvije kroz dugogodišnji osećaj ogorčenosti ili nakon partnerove izdaje. Ali, neki ljudi nauče da pokazuju prezir prema drugima jer su to gledali od roditelja kroz odrastanje pa se kao odrasli tako ponašaju kad su uzrujani.

Želite li da sačuvate brak, važno je umesto prezira poraditi na izgradnji novih komunikacijskih veština kroz koje biste partneru izrazili kako se osećate, ali na puno zdraviji način. Preciznije, u trenucima sukoba morate naučiti da govorite o sebi, a ne o drugoj osobi.

Krajnji cilj je biti sposoban za nežno započinjanje razgovora (o čemu smo govorili gore kod kritikovanja). Svakako se orijentišite na to da postanete sposobni da ispričate svoj unutrašnji svet umesto da napadate partnera.

To bi moglo da zvuči ovako:

‘Trenutno se osećam jako ljuto. Želim da ti kažem toliko ljutih stvari, ali znam da to neće biti dobro. Zaista mi je potrebno da zajedno smislimo kako ćemo to popraviti.’

Drugi važan zaštitni faktor za prezir je izgradnja kulture uvažavanja. To znači da bi trebalo češće primetiti šta vaš partner radi dobro i reći mu to što češće možete.

Popravak stvari tokom ili nakon sukoba

Svako će u nekom trenutku svoje veze koristiti jednu ili više navedenih stavki iz ‘četiri jahača apokalipse’. Ali, kako postajete svesniji toga, tako ćete biti sve bolji u ispravljanju tih pogrešaka i zauzimanju boljeg i za vezu zdravijeg stava.

Kao prvo, čim postanete svesni da ste počeli da praktikujete jednu od navedenih stavki, odmah se zaustavite i izvinite. Ukoliko primetite da vaš partner to radi, nežno ga upozorite na to i zamolite da pokuša ponovo da kaže što ga muči.

Ukoliko primetite da stvari ne idu dobro, pokažite naklonost, okrenite na humor, izvinite se ako treba, budite zainteresovani za to što partnera muči i to pokažite, pokažite dobru volju za rešavanjem problema…

Primeri:

  • Humor: ‘Mogu li te zagrliti?’ ili se se našalite na svoj račun.
  • Izvinjenje: ‘Doista mi je žao, ovo ne zvuči dobro. Dopusti mi da pokušam ponovo.’
  • Zainteresovanost: ‘Hej, možeš li to da pokušaš da ponovno objasniš? Želim da shvatim.’
  • Rešavanje problema: ‘Misliš li da bi ovaj razgovor bio bolji ako decu prvo smestim u krevet?’

Kad naučite da prepoznate četiri jahača apokalipse i zamenite ih novim vještinama, ubrzo ćete vidjeti poboljšanje odnosa u vezi, prenosi mindbodygreen.com.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)