Zna se da se žene praktično o svemu poveravaju najboljoj prijateljici. Između ostalog, sa prijateljicom (ili prijateljicama) će satima i satima pričati o svojoj vezi, o svom dragom, nije redak slučaj da će razglabati i o najsitnijim detaljima veze i da će sve živo u vezi analizirati. Ono što nije toliko poznato jeste to da i muškarci, naročito oni inteligentni (to jest, oni koji se sete da nije nelogična ideja da bi jedna žena mogla lakše da razume drugu ženu nego što bi to bilo muškarcu, te da može da joj padne na pamet nešto čega se on nikad ne bi setio), takođe imaju običaj da se povere svojoj najboljoj prijateljici, ili već nekoj ženskoj osobi kojoj veruju.
Kod muškaraca je drugačije to što sa prijateljicom neće pretresati svoju vezu do najsitnijih detalja, onako kako bi to učinila žena; prijateljici će se u principu obratiti onda kad imaju neki problem u vezi, problem za koji nisu sigurni kako da ga reše. Kada im je u vezi sve u redu, vrlo često prijateljici ništa neće ni pričati – ako je sve u redu, šta tu ima da se priča? Nije da će odbiti da odgovore na pitanje: „Kako vam ide“ (ili već nešto slično), ali neće osećati potrebu da pričaju o detaljima.
Međutim, kad nastupi neki problem, tu umeju da budu detaljni (mada, i tu će se ograničiti na detalje za koje smatraju da su relevantni za konkretan problem, ili da bi mogli da budu relevantni). Pitaće za mišljenje i savet (podrška je, razume se, dobrodošla). To ne znači da će taj savet doslovno poslušati, ali će ga svakako pažljivo saslušati i uzeti u obzir kad budu odlučivali kako da postupe.
Odluka će, kao i kad prime bilo čiji savet u vezi sa bilo čim, na kraju ipak biti njihova – ali će mišljenje prijateljice svakako veoma uvažiti, čak i ako na kraju reše da ne poslušaju njen savet. Kad iskrsne nov problem, zna se – ako ne smisle sami kako da ga reše, pozvaće prijateljicu i pitati je šta ona misli o tome.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com