Pre izvesnog – čak ne ni tako skorog – vremena, pojavio se tip razmišljanja: ma, venčaćemo se, uvek možemo da se razvedemo ako nam ne bude išlo. Ovo je prilično problematičan način razmišljanja, naročito ako u braku postoje i deca.
Danas se ljudi opredeljuju za razvod lakše nego ikada, barem oni koji su, zbog toliko velikog broja razvoda, uopšte odlučili da se venčaju. I, nakon razvoda, često se trude da zaborave da je brak uopšte postojao. Ta taktika slabo funkcioniše, jer je zaista teško zaboraviti na zajednički život sa nekim, a ako je u braku bilo i dece, ta taktika je nemoguća.
Deca su živi dokaz da je brak postojao. Ona su spoj svojih roditelja, rezultat njihove ljubavi, strasti, nekakve veze. Njihovo zajedničko delo. Čak i ako u svom detetu ne prepoznajete nikakvu sličnost sa bivšim mužem ili bivšom ženom, ili ako se pretvarate da nikakvu sličnost ne prepoznajete, da je dete stoprocentno vaše, ipak vas to dete podseća na to da je veza postojala; i da se nikada ne može u potpunosti okončati – možete se vi i vaš bračni partner razvesti, možete se oboje ponovo venčati s nekom drugom osobom, ali ovo dete ili ova deca ostaju. Na papiru možete biti venčani s nekim drugim, možete imati decu i sa tom drugom osobom, ali ni onaj prethodni brak nije gotov, ne zaista.
Šta to znači? Znači da treba biti veoma oprezan prilikom odlučivanja o tome s kime ćete imati dete. Brak, zvanično, može da ne bude večan, ali dete je zauvek vaše. Dete će vas, samim svojim postojanjem, zauvek povezivati sa osobom koju ste možda čak i zamrzeli. Od muža ili od žene se možete razvesti, ali od deteta ne možete.
Ne želimo ovim da kažemo da ne treba da imate decu. Naprotiv. Klinci su super. Samo, budite svesni toga da su deca zauvek. Samim tim, i vaš brak, makar zvanično i bio razveden, zauvek će trajati, i ne postoji ništa što možete učiniti da to promenite. Zato, pažljivo!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com