Plodnost i genetika

Koliko će neka žena ili muškarac biti sposobni za začinjanje deteta i koliko će žena biti sposobna da održi trudnoću u velikoj meri zavisi od genetike – ne samo od genetike, ali i nasleđe igra veoma veliku ulogu. To nije nepoznato, ali možda ste se nekad upitali šta to konkretno znači. Recimo, koja bi pitanja žena mogla da postavi svojoj majci kako bi saznala kakve je šanse za začeće i iznošenje trudnoće nasledila.

Jedno od pitanja za majku žene koja bi želela bebu bilo bi koliko je spontanih pobačaja imala, ako ih je uopšte imala. Nije prijatno pitanje, naravno, i vaša mama vrlo verovatno neće biti srećna što ste ga postavili. Ako se pitate zašto je to pitanje uopšte potrebno, razlog je sledeći: barem polovina svih spontanih pobačaja uzrokovana je genetskim razlozima. Ako majka nikada nije imala spontani pobačaj, dobre su šanse da ga ni njena ćerka neće imati.

Drugo pitanje za mamu žene koja bi i sama da postane majka bilo bi kada je ušla u menopauzu. Zašto sad ovo? Ako je majka rano ušla u menopauzu, verovatno je da će se isto desiti ćerki – a već deset godina pre menopauze postaje krajnje problematično zatrudneti, što znači da bi ćerka morala da požuri s planovima za trudnoću. Recimo, ako je majka ušla u menopauzu sa 45 godina, ćerka bi trebalo da zatrudni pre svoje 35. godine ako ne želi da mora da se nada čudu.

Još jedno pitanje za majku je da li neko u porodici ima problema sa štitnom žlezdom. Problemi sa štitnom žlezdom mogu znatno da otežaju začeće – a sami po sebi mogu da budu toliko blagi i neupadljivi da žena i ne zna da ih ima, te da, prema tome, ne preduzima ništa kako bi se lečila.

Tri jednostavna (mada prilično intimna) pitanja – i žena će znati kakve šanse, barem što se genetike tiče, ima za začeće i održanje trudnoće.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.