Ne, pitanje iz naslova nema veze sa horor filmom „Znam šta ste radili prošlog leta“. Radi se o tome da istraživanja pokazuju da, kada to pitanje postavite u iole razvijenijoj zemlji, čak i ako se radi o mediteranskim zemljama kao što su Španija ili Italija (a tamo su ljudi tradicionalno opušteniji), ni od koga nećete dobiti odgovor da su lenčarili i uživali u dokolici.
Odgovor će pre biti taj da od silnog posla nisu ni stigli da odu na odmor, ili da su otputovali na more, ali su i tamo morali da rade, ili da su odmor iskoristili da konačno okreče i srede kuću. Dobro, reći ćete, postoji ona izreka da je rad stvorio čoveka, a svakako je neophodno raditi da bi se bilo šta uradilo. Ipak, u razvijenim zemljama, ljudi su toliko utrenirani da rade i rade i samo rade, a onda da još rade, da skoro niko i ne zna kako izgleda dokolica, niti bi umeli da lenstvuju. To katastrofalno utiče na muško-ženske odnose.
Naime, za vezu je veoma bitno ono vreme koje par provede u zajedničkoj dokolici i opuštanju. Jeste, super su i „akcije“ tipa zajedničkih izlazaka, ali je neophodna i zajednička dokolica, naročito na početku veze. Tokom nje se u velikoj meri gradi onaj lepi osećaj zajedničke intimnosti, osećaj da ne morate ništa posebno da radite sa voljenom osobom pa da uživate u tome što ste zajedno. Problem je što, u razvijenim zemljama (a i mi pokušavamo da pratimo taj trend) vreme za zajedničku dokolicu praktično i ne postoji.
Nekada su se samo žene žalile da nemaju vremena da postignu sve – u nepostignuto su spadali i seks i osećanja. Danas se i muškarci sve više žale na to da su svojim partnerkama „poslednja rupa na svirali“, jer su one razapete između posla, kuće, dece, sporta (hej, trendi je baviti se sportom, a i neophodno za zdravlje i dobar izgled). Kvalitetno provedenog vremena između partnera skoro da i nema, ili ga nema uopšte.
Reći da ostavljate sve i idete da lenstvujete zvuči kao jeres, a istina je da, dok se malo ne izmaknete od svega i ne predahnete, ne možete ni da nastavite. Kada postignete neki cilj, zastanite i opustite se, pa tek onda pređite na nešto drugo. U suprotnom, niže se urađeno za urađenim, ali bez ikakvog osećanja zadovoljstva i uspeha, što samo pojačava osećaj stresa – i taj osećaj nikada ne opada.
Kod kuće se prepričavaju problemi s posla, čak i vikendom donosi se posao kući, a rezultat je to da su i muškarci i žene stalno umorni i napeti. Intimni odnosi postanu samo još jedan posao koji treba obaviti, osećanja se ispoljavaju onako kako to neki časopis savetuje (sledeći uputstva doslovno i bez razmišljanja, što znači da i ispoljavanje osećanja postaje još jedan posao za obavljanje), pa i sam odnos između muškarca i žene postaje posao koji treba obaviti, a ne nešto u čemu se uživa.
Treba raditi, ali treba i lenstvovati, jer bez lenstvovanja ništa dobro nećemo uraditi. Voljenim osobama treba posvetiti vreme, pažnju i osećanja koja zaslužuju, a ne samo „odrađivati posao“ s njima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com