Visoki zahtevi i precizna očekivanja

Često se svi koji još uvek nisu našli „onog pravog“ ili „onu pravu“ savetuju da dobro razmisle o tome kakvu bi tačno osobu želeli da upoznaju, kakvu tačno osobu žele. Trebalo bi da precizno odrede šta je to što bi želeli da nađu u idealnom partneru ili partnerki, a šta je ono što im je manje bitno. U skladu s onim što smisle, trebalo bi da postane moguće lakše odrediti gde bi takvu osobu mogli da nađu – pa time i skratiti vreme potrebno da se prava ljubav napokon pronađe. U teoriji, ovakvi saveti sasvim dobro zvuče. U praksi, međutim…

U praksi, mnogi (i mnoge) će takve savete shvatiti krajnje sitničavo. Posledica toga je da do najsitnijih detalja razrade sve svoje želje u pogledu idealnog partnera ili partnerke. Zahtevi im, razume se, budu visoki – što je sasvim u redu, bar ako su i sami sposobni puno toga da pruže. Međutim, na visoke zahteve dodaju i vrlo precizno razrađene sve moguće i nemoguće situacije: kako bi princ na belom konju trebalo da se ponaša, da govori, šta bi kojom prilikom trebalo da uradi…

Onda krenu u potragu za takvom osobom. Lepo se doteraju, srede, budu prave princeze (ili prinčevi u potrazi za istinskom princezom). Upoznaju neku novu osobu koja im se dopadne. Međutim, kako ta osoba makar malčice odstupi od zamišljenog ideala, tako se i oni povlače i odlaze, ne davši toj osobi nikakvu stvarnu šansu, i ne potrudivši se da u toj osobi, eventualno, probude svog idealnog životnog saputnika. Nekom drugom prilikom potraga se nastavlja – i ponovo završava porazom. Na kraju se dođe do uverenja da prava ljubav ne postoji, da nije moguće naći osobu s kojom ćete biti istinski srećni – a to uopšte nije tačno.

U čemu je problem? Kao jedno, u toj sitničavoj razradi detalja zaboravilo se na ono da treba odrediti šta vam je zaista bitno, a šta nije od presudnog značaja – pa se tako insistira na svakoj zamišljenoj sitnici. Plus, dok se „kandidat“ razmatra, u očekivanju precizno određenog ponašanja i izgleda, zaboravlja se da i druga strana treba da se potrudi, da i druga strana takođe treba da pokaže sopstvene kvalitete. Ispadne da se zapravo trudio samo „kandidat“, dok se sav trud „ispitivača“ sveo na prethodno doterivanje (koje je, istina, prilično potrajalo), a zatim „ispitivač“ hladno, kao pod mikroskopom, osmatra „kandidata“. Kao da se radi o potencijalno zanimljivom mikroorganizmu, a ne potencijalnom partneru ili partnerki.

Dakle: sasvim je u redu imati visoke zahteve i znati šta hoćete – to jeste najbrži način da dođete do onoga što želite i da kasnije budu manje šanse da se razočarate. Ipak, prevelika preciznost, to jest sitničarenje oko nebitnih detalja, samo će vam naškoditi – plus će vas sprečiti da pokažete da ste osoba koja zaista zaslužuje najbolje. Visokim zahtevima i preciznom očekivanju dodajte ipak i nešto fleksibilnosti i dosta sopstvenog truda u komunikaciji. Trebalo bi da imate znatno više uspeha.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.