Život sa nasilnikom

Upoznale ste nekog muškarca. Dopao vam se i počele ste da izlazite s njim. Neko vreme je sve išlo jako lepo – svaki put vam bude lepo kad se vidite, imate slične ideje i želje, pa s vremenom poželite i da živite zajedno. To i uradite. Radite vi, radi on, možda i niste baš bogati, ali može se. Počinje i razmišljanje o deci – logičan sledeći korak. Možda i dobijete dete ili decu. Međutim, sa decom ili bez njih, stvari polako počinju da se menjaju. On se menja.

Znale ste već da ume da bude naprasit, ali bile ste zaljubljene i nije vam se činilo kao nešto ozbiljno. Malo agresivniji, temperamentniji muškarac – ništa zbog čega biste se zabrinule. Međutim, on postaje sve agresivniji. Stalno vam nalazi neke zamerke, sve mu smeta, sve mora da bude po njegovom; u ovakvim slučajevima nije retko ni da muškarac zahteva da žena prestane da radi – ne sviđa mu se ideja da ona ima ikakvu mogućnost da bude nezavisna od njega. Postaje i fizički nasilan.

Prvi put kad se to desi, u šoku ste. I on bude malo zbunjen, pa izgleda kao da se primirio, kao da mu je žao. Možda se čak i izvini. Međutim, pre ili kasnije (uglavnom pre), isto se ponovi, i opet, i opet… Žena obično ćuti i trpi i oseća se krivom, mada ni sama ne zna tačno zbog čega. Onda dođe stvarno gadno prebijanje, takvo da se žena, u strahu za svoj život, skloni kod roditelja. Sad se i on uplaši, uplaši ga mogućnost da bi mogao da izgubi partnerku (ili, kako bi neki rekli, da bi žrtva mogla da mu pobegne), pa se izvinjava i priča da mu je žao i da neće nikad više. Često deluje i sasvim ubedljivo. Žena se vrati.

Greška! Greška je verovati da će se nešto znatno u njegovom ponašanju promeniti, jer neće. Šta god pričao, nasilnik ostaje nasilnik. Prvo tuče ženu, potom i decu. Ne menja se. U ovakvim situacijama, jedino rešenje je otići od njega. Vratiti se roditeljima, ili otići kod rođaka, prijatelja, bilo kud dok se ne stane na sopstvene noge i ne počne nov život. Naravno, to je teže ukoliko postoje i deca – ali tada je još bitnije da se ode. Ma koliko se on navodno kajao, životi su ugroženi u ovakvoj situaciji – život žene i životi dece. Nikakvo izvinjavanje ni navodno kajanje tu ne pomažu.

Zar baš nema nikakve šanse da se ovakav čovek promeni? Neke šanse postoje, ali to zahteva dosta truda i strpljenja i, za početak, iskrenu želju s njegove strane da se promeni (a takve želje u principu nema). Čak i uz sve to, šanse su zaista male. Čest je san mnogih žena da promene muškarca – ali da li biste se životom kladile u svoje „menjačke sposobnosti“?

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.