Definicija baksuza (1)

U Marfijev zakon niko ne sumnja! Da će sve što može da krene naopako upravo krenuti naopako uverili smo se na sopstvenoj koži nebrojeno puta. Legendarnom Marfiju pošlo je za rukom da tu "baksuznu" životnu istinu pretoči u naučnu disciplinu, nastalu u industriji, u direktnom suočavanju s realnim problemima. Nijedna od njenih postavki nikada nije osporena niti zastarela, što svedoči o genijalnosti, ali i ozleđenosti njenog tvorca. Umesto iz intelektualne radoznalosti, Marfijeva "nauka" izrasla je iz neugodne spoznaje da balansiramo na tankoj žici iznad okeana slučajnosti.
Svaka naučna disciplina ima svoje osnovne postavke i istoriju, ali originalnom tvorcu Marfijevog zakona nije lako ući u trag. Prema Arturu Blohu, autoru knjige "Marfijev zakon – i drugi razlozi što stvari idu naopako", tvorac popularnog zakona je Ed Marfi, razvojni inženjer iz laboratorije "Rajt fild erkraft". Dotični gospodin, koji je postao čuven kao začetnik nauke o čudnim okolnostima i rezultatima, radio je pre pola veka u američkoj vojnoj bazi na razvoju novih avionskih konstrukcija. Jednom prilikom, iznevriran ponašanjem svog kolege, uzviknuo je: "Ako postoji način da nešto uradi naopako, uradiće naopako!" Kasnije se ta izjava osamostalila od svog autora i munjevitom brzinom proširila čitavom Amerikom, a zatim i širom sveta.
Neki kažu da je Marfi bio i preveliki optimista, dok drugi napominju da od zakona po Marfijevoj mustri nema nikakve koristi, a kao dokaze navode sledeći zakon: "Pljusak će početi čim počnem da perem kola, osim u slučaju da perem auto s ciljem da prizovem kišu!" Ali iza Marfijevih zakona često se kriju sasvim očigledna objašnjenja. "Kompjuter uvek uspori s radom kada smo u žurbi", zakon je kojem se protivi logični argument: kompjuter radi istom brzinom, ali je njegov korisnik nestrpljiviji nego obično.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.