Umereno kafenisanje

Kafu, topli i mirišljavi napitak bez kojeg vam je nezamisliv početak radnog dana, medicina sve češće ne svrstava u kategoriju navike već je proglašava za zavisnost koja može da utiče na zdravlje. Pored vode, kafa je jedini napitak za koji u svim zemljama sveta ne treba mnogo reči objašnjenja da bi se dobio i u slast popio. „Hajdemo na kafu“ je rečenica kojom su započete najlepše ljubavi, ali može da bude i uvod u ozbiljni razgovor. Ljubitelji kafe teško će se odreći ovog zadovoljstva, čak i kada primete da ih zbog mnogih ispijenih šoljica boli glava ili želudac.

Odgovor je u kofeinu, glavnom sastojku kafe. Već sa prvim gutljajima kafe, kofein utiče neposredno na vaš centralni nervni sistem, tako da vam to daje osećaj bolje koncentracije, ali i utisak da kafom smanjujete umor. To je verovatno ključni razlog zašto ne slušate medicinu i umesto kafe ne pijete, na primer, samo sokove i vodu. Kofein ima mnogo loših strana koje mogu da nanesu više štete od koristi koju dobijate trenutno, samo nekoliko minuta posle prvih gutljaja crnog napitka.

Dokazano je da kafa povećava količinu kiseline u želucu i celom sistemu za varenje, da otežava varenje, čak povećava rizik od poremećaja srčanog ritma. Ako su vam nervi „tanji“, trebalo bi da povedete računa o tome kada ćete i koliko šoljica kafe sebi priuštiti. Kada preterate, osetićete to po većoj razdražljivosti, nesanici, pa čak i depresivnosti. Ono što lekari upisuju kao minus, poput smanjenja apetita i uticaja na mršavljenje, za nekoga je baš dobar efekat.

Retke su prave kafopije koje mogu da kažu da od sutra prestaju sa ovom lošom navikom, zavisnošću ili zadovoljstvom, zavisno od toga kako shvatate celu priču. Svakog dana jedna šoljica manje, jer je postepenost ta koja vam je potrebna pošto se telo naviklo na stalne doze kofeina.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.