Makao – kockanje kao životna filozofija (1)
Nekadašnja portugalska kolonija, kineski grad Makao, nastao je na ušću Biserne reke. Prostire se po jednom poluostrvu i dva ostrva – Taipe i Koloan, na površini od 26 km. Makao ima 446.000 stanovnika. Grad povezuju mostovi. Beskrajno dugi i naoko krhki, povezuju udaljene ostrvske delove ove "države u državi, ili grada u državi", koji tek od 1999. godine postaje specijalna Oblast Republike Kine. Sve do tada Makao je bio jedna od poslednjih portugalskih kolonija na Dalekom istoku.
Prvi je na tlo današnjeg Makaoa stupio Portugalac Alvarez davne 1513. godine. Njegove namere su bile da s tog prostora uspostavi trgovinske veze s kineskim vlastima. Tek 1557. godine lokalni kineski namesnici odobravaju Alvarezu i novopridošlim trgovcima dozvolu za korišćenje teritorije poluostrva. Zapadu je Istok bio potreban pošto su muslimani kontrolisali stari put za Aziju još od vremena Marka Pola, dok je Evropljanima bio neophodan novi. Kada su Portugalci stigli u jugoistočni deo Kine, na njih se gledalo kao na neprijateljsku grupu. Međutim, trgovina je ubrzo procvetala, portugalski brodovi dovozili su začine, pamuk i muslin iz Indije – satove i tehniku iz Evrope istovremeno razmenjujući dostignuća u nauci, religiji, lekovima i lečenju.
Kolonizatori sve više puštaju korene, pa portugalski jezik postaje sve prisutniji; Kinezi ga prihvataju, baš kao i evropske običaje. Ulice Makaoa sa svojim novim građevinama dobijaju imena portugalskih velikana i svakim danom sve više podsećaju na lisabonske. Zgrade streme u nebo, gotovo da svaka ima rešetkaste balkone i ukrasne maske od kovanog gvožđa na prozorima. Dok evropski duh postaje sve prisutniji u ovoj dalekoistočnoj zemlji, 1553. godine uvodi se redovna pomorska linija na relaciji Indija – Makao – Lisabon. Ujedno je to i prva linija Evropa–Azija.
Za ovaj grad je posebno značajna 1974. godina. S padom portugalskog predsednika Salazara, Portugalci se povlače iz svih kolonija. Pre nego što su napustili Makao ponudili su ga Kini. Ona je odbila, tako da portugalski uticaj ostaje sve do 1987. godine, kada je u Pekingu potpisan dogovor da Makao dobije autonomiju u sledećih 50 godina. Danas je Makao izuzetno razvijen grad (tekstil, koža, porcelan, nameštaj) koji privlači biznismene celog sveta. Po nacionalnom proizvodu Makao zauzima čak četvrto mesto u istočnoj Aziji – odmah posle Japana, Hongkonga i Singapura.
Kažu i da Makao prvenstveno živi od turizma – preko milion turista poseti ovaj grad svakog meseca. U najvećem broju u pitanju su kockari. Hazarderi iz celog sveta hrle u ovaj raj u potrazi za dobrim provodom i snom o velikom dobitku u nekoj od kockarnica koje su otvorene 24 sata. Vekovima se kineska strast prema igri i kocki nije promenila. Oni kojima su kazina nedostupna igraće u kućama, baštama, uzanim gradskim uličicama. Igraće karte, a ako baš ništa drugo ne mogu, igraće omiljeni ma džong – nacionalnu igru sličnu dominama. Čini se da je sve u Makaou podređeno hazarderima.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.