Alpha: Velika trampa Compaq – Intel, na drugi pogled

Kompanija Compaq Computer bi do kraja 2004. godine trebalo da celu svoju 64-bitnu liniju serverâ prenese na arhitekturu Intel Itanium. Ugovorom nedavno sklopljenim između kućâ Compaq i Intel predviđeno je da Compaq Intel-u proda vlasništvo nad ključnim elementom svoje intelektualne svojine – procesorom Alpha.

U Compaq-ovoj ponudi trenutno figurišu serveri visoke klase zasnovani na trima različitim arhitekturama: Intel-ovoj, MIPS-ovoj i sopstvenoj, nazvanoj Alpha. U svom saopštenju izdatom ovim povodom, Compaq najavljuje da će objediniti ova tri puta, birajući samo jednu – Intel Itanium – od ove tri arhitekture za standardnu.

Pre nego što prelazak bude potpuno okončan krajem 2004, Compaq bi trebalo da završi sledeću generaciju procesora Alpha, poznatu pod oznakom EV7, a istovremeno će, još uvek, proizvoditi i servere NonStop Himalaya koji se zasnivaju na MIPS procesorima. Njihove performanse će od ove godine do kraja 2004. biti poboljšavane još dva puta.

Compaq će, prema ovom ugovoru koji predviđa postepen, višegodišnji tranfer, Intel-u ustupiti sve alate i inženjerske resurse angažovane na projektu Alpha, zajedno sa licencama tehnologije tog procesora i njegovih kompilatora.

Majkl Kapelas, izvršni direktor kompanije Compaq i predsednik njenog upravnog odbora, kaže: “Ovo je odličan način poboljšanja efikasnosti. On svakome omogućuje da se bavi onim što najbolje ume da radi, a nama omogućuje da pojednostavimo proizvodne linije. Finansijske detalje transakcije nećemo saopštiti”, a predsednik Intel-a Krejg Baret pojašnjava poslednju rečenicu rečima: “Valjda je jasno da se ovde radi o velikom novcu”.

Pol Otelini, izvršni potpredsednik kompanije Intel i direktor njenog ogranka za arhitekturu procesorâ, dodaje: “Mi ne kupujemo liniju procesorâ Alpha”, a Baret kaže: “Pošto ugovor o kupovini Compaq-ove intelektualne svojine nije formulisan u isključivom, već fleksibilnom tonu, ni jedna kompanija ne smatra da će se javiti bilo kakve pravne začkoljice”.

Kompanije koje koriste softver za procesor Alpha moraće da ga rekompiluju kako bi mogao da se izvršava na Intel platformi. Ipak, zahvaljujući tome što će Compaq i na Itanium zasnovanim platformama podržavati svoj operativni sistem Tru64 Unix, veći deo ulaganja u softver će im biti sačuvan, pošto je posao rekompilovanja neuporedivo manji i lakši od pisanja aplikacija iznova.

Baret je još rekao, ne iznoseći podrobnosti, da će, po slovu ugovora, Intel “dobiti pristup nekim superinženjerskim tvorevinama i inženjerima, što će nam omogućiti da razvoj Itanium-a teče mnogo brže”, a to će, opet, Intel-u obezbediti značajniji iskorak u polje superračunara i korporacijskih servera.

Compaq je već počeo sa prenosom operativnih sistema i razvojnih alata Tru64 Unix, OpenVMS i NonStop Kernel na platformu Itanium.

Sve u svemu, Intel je veliki dobitnik ove priče. Analitičari se slažu u proceni da je on postigao mnogo više od prostog izbacivanja iz igre jednog od najopasnijih rivala.

Ugovorom je predviđeno da u Intel pređu i Compaq-ovi inženjeri čije iskustvo u radu sa tehnologijom procesorâ može značajno da poboljša performanse Intel-ovih proizvoda. Ostaje samo da se vidi koliko će vremena biti potrebno Intel-u da u svoje čipove integriše tehnologiju istovremenog izvršavanja više programskih niti (Simultaneous MultiThreading, SMT) u kojoj je, prema mišljenju brojnih poznavalaca ovog dêla industrije, Compaq otišao najdalje. Tehnologija SMT omogućava da se jedan procesor ponaša kao više njih i tako efikasnije rasporedi radno opterećenje i upravlja njegovim izvršavanjem. Drugim rečima, za razliku od standardnog procesora koji poslove izvršava jedan za drugim, SMT procesor može istovremeno da obrađuje nekoliko tokova podataka zvanih “niti”. Pomoću njih, SMT procesor može da izvrši četiri do deset instrukcija po radnom taktu, dok standardni procesor može između jedne i četiri. Aplikacije se ne moraju posebno prerađivati da bi koristile prednosti SMT tehnologije, pošto o raspodeli procesorskog vremena brine operativni sistem.

Compaq je nameravao da SMT upotrebi u verziji EV8 svog procesora Alpha, ali će sada, u izmenjenim okolnostima, ono što je trebalo da postane EV8 postati deo arhitekture Intel Itanium-a. Intel je, međutim već toliko odmakao u razvoju budućih verzija svojih 64-bitnih procesora, da će biti potrebno izvesno vreme (verovatno oko dve godine) da se doprinos inženjerâ procesora Alpha iskaže u pravoj meri.

Industrijom kruže glasine da bi Intel SMT mogao iskoristiti i za svoje 32-bitne procesore. Mnogi smatraju da bi SMT mogao biti ugrađen već u sledeću verziju Pentium-a 4, ali iz Intel-a nema nikakvih potvrda takvih nagoveštaja.

Javljaju se, opet, i mišljenja da Intel neće mnogo profitirati od kupovine Compaq-ove tehnologije, izuzev činjenice da je “nokautirao” jednog od glavnih takmaca.

Kada je Intel, recimo, 1997. kupio tehnologiju StrongARM po sličnom ugovoru, sklopljenom sa kompanijom Digital Equipment Corporation, većina inženjera te kompanije je, umesto da počne da radi za Intel, odlučila da ode, pa mnogi smatraju da bi ovom vodećem proizvođaču procesora, koji u svetu hardvera (i po dobrim i po lošim svojstvima) važi za ono što Microsoft predstavlja u svetu softvera, te stoga baš i ne uživa preveliku popularnost unutar industrije, moglo da se ponovi takvo iskustvo.

Sa druge strane, sve i da Compaq-ovi inženjeri pređu u Intel, postoji mogućnost da se SMT, jednostavno, pokaže nedovoljno kompatibilnim sa Itanium-ovom 64-bitnom arhitekturom, za šta postoji osnovana bojazan.

Premda se o konkretnim brojevima ne govori, Intel bi mogao da “nasledi” i “nekoliko stotina” Alpha inženjera. Oni bi prelazili postepeno, pošto će Compaq u narednih nekoliko godina još uvek upotrebljavati procesor Alpha. Prvi koji bi prešli bili bi, logično, oni koji su radili na projektu Alpha EV8.

Sa druge strane, postoje i mišljenja prema kojima Intel-ovi inženjeri verovatno baš i ne bi bili oduševljeni pridošlicama, mada takve pretpostavke ipak ostaju u ravni novinarskih spekulacija.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.