Biometrija umesto fotografije (I deo)
Biometrija, čiji je davni preteča uzimanje otisaka prstiju, a koja podrazumeva skeniranje i merenje raznih karakterističnih delova tela, kao neponovljivih svojstava svake individue, tehnologija je koju, izvesno, čeka svetla budućnost i sve šira primena. Do sada smo je, uglavnom, gledali u morbidnim SF ostvarenjima koja, po hiljaditi put, seciraju problematiku koju je Orvel apsolvirao u “1984”, a uskoro ćemo se, kako stvari stoje, sa njom susretati i u policijskim stanicama i na graničnim prelazima.
Holandska vlada je, na primer, tragajući za efikasnim rešenjem za sprečavanje zloupotrebe pasoša na osnovu sličnosti sa osobom na slici, došla na ideju da počne da se koristi biometrijom. U junu bi trebalo da otpočnu probna skeniranja zenice oka i lica.
Kako su pasoši i druga dokumenta, primenom sofisticiranih tehnoloških postupaka proizvodnje specijalnih papira, ubacivanjem holograma, fosforescentnih indikatora i drugih “pomagala”, postali vrlo komplikovani za krivotvorenje, vladine službe su registrovale da se povećava broj ljudi koji zajednički koriste istu ličnu ispravu, kaže Frank van Birs (Frank van Birs) iz holandskog Ministarstva unutrašnjih poslova i dodaje: “Slike iz pasoša nisu dovoljno pouzdano sredstvo za identifikaciju, posebno ako se radi o osobama druge etničke pripadnosti”.
Zbog toga će, za početak, u Roterdamu će biti skenirane zenice 250 pripadnika raznih etničkih manjina. Podaci dobijeni na ovaj način jedinstvena su i neponovljiva karakteristika svake osobe i, kao takvi, biće smešteni u poseban čip ugrađen u identifikacionu karticu, putnu ispravu koja se koristi za putovanja unutar Evropske unije. Identitet osobe utvrđivaće se ubacivanjem kartice u terminal i upoređivanjem podataka sa rezultatima dobijenim skeniranjem zenice na licu mesta. Skeniranje se obavlja tako što osoba gleda u specijalnu kameru od koje je deli stakleni panel. Pomenutih 250 ljudi koji će biti uključeni u eksperimentalni program zapravo su imigranti koji još uvek čekaju na dozvolu da ostanu u Holandiji i, dok čekaju, moraju da se, jednom mesečno, javljaju lokalnoj policiji, što će olakšati testiranje sistema. Skeniranje će omogućiti vlastima da stane na kraj uočenoj pojavi da se, umesto pozvanih osoba, u policiji pojavljuju članovi porodice, rođaci ili prijatelji sličnog izgleda.
Sa druge strane, skeniranje lica će se, za početak, primenjivati na one imigrante koji su već dobili dozvolu za trajni boravak u Holandiji. U ovom slučaju, mere se svojstva kao što su veličina lica ili razmak između očiju i potom pohranjuju u čip.
Već 2003. godine svi holandski državljani sa identifikacionim karticama Evropske unije bi trebalo da imaju biometrijske podatke smeštene u čipu. Na duže staze, planirano je da se čipovi ugrade i u pasoše, ali za ovaj projekat još nije određen definitivni rok. Izričito je naglašeno (ako je bilo kojoj policiji za verovati) da će se strogo poštovati zagarantovana diskrecija ovih podataka, te da se isti neće pohranjivati u centralnu bazu, već samo u čip na kartici.
Biometrijski sistemi su se do sada koristili uglavnom na kontrolnim punktovima pri ulasku u prostore sa ograničenim pravom pristupa, a ova tehnologija sve veću primenu nalazi i u oblasti obezbeđivanja računarskih mreža.
Verovatno je da će se u budućnosti podaci poput ovih sa holandskih kartica koristiti i za identifikaciju na Internetu ili kao lični digitalni potpis.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.