Da li će se zatvoriti ozonska rupa?

Ozonska rupa nad Antarktikom je otkrivena 1985. godine zahvaljujući britanskom naučniku Brian-u Gardiner-u. On je, ujedno, i bio prvi koji je počeo da upozorava na ovu pojavu i apeluje na hitno preduzimanje potrebnih mera.

Ovog decembra, sa kongresa klimatologa u Buenos Ajresu, gde se okupilo 300 najeminentnijih stručnjaka u toj oblasti, stižu optimističke vesti i predviđanja. Zaključak ovog sastanka je bio da mere koje su države i vlade preduzele, poštujući međunarodne dogovore o smanjenju izduvnih gasova i drugih materija koje razaraju ozonski omotač, počinju da daju rezultate. Koncentracije štetnih gasova u nižim slojevima atmosfere su primetno manje, tako da se predviđa da bi ozonska rupa nad Antarktikom mogla da se potpuno zatvori i nestane za oko 50 godina. Naravno, to će, pre svega, zavisiti od toga koliko će se vlade i dalje pridržavati dogovora i preduzetih mera, koje bi mogle da budu još delotvornije i još efikasnije.

Oktobra ove godine, javnost je alarmirana uznemiravajućim vestima o ozonskoj rupi koja se širi i koja je najveća od kad je otkrivena, 1985. godine. Posle priča o uništavanju ozona i globalnom zagrevanju, posle pretnji klimatskim promenama i novim problemima za čovečanstvo, eto jedne povoljne vesti.

Ono što je vrlo bitno je činjenica da su naučnici uspeli da u potpunosti shvate koje materije i kako deluju na ozon i zašto je baš nad Antarktikom rupa najveća, odnosno ozonski omotač najistanjeniji. Takođe, ranije uočena osciliranja u debljini ozonskog omotača su dovedena u vezu i sa prirodnim ciklusima i promenama. Dublje razumevanje ovih pojava u znatnoj meri će i olakšati pronalaženje najefikasnijih mera koje bi ozon trebalo da spasu daljeg razgrađivanja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.