Genetski modifikovane farmerice

Možda nećete morati da jedete genetski modifikovanu hranu, ali ako se nova metoda bojenja džinsa pokaže jeftinijom od postojeće, bićete primorani da nosite „genetski modifikovani“ džins. Najnovije otkriće Voltera Vilera (Walter Weyler) i njegovih kolega iz kalifornijske biotehnološke kompanije Genencor International pokazuje da džins može da „poplavi“ i bez veštački proizvedenih boja, zahvaljujući genetskoj modifikaciji bakterije Escherichia coli, koja, ovako izmenjena i hraneći se šećerom, proizvodi prepoznatljivu indigo nijansu.

Trenutno se boja za džins dobija iz nafte i uglja, pri čemu sama nije toksična, ali se u procesu proizvodnje oslobađaju jedinjenja koja to jesu. U slučaju genetski modifikovane bakterije takvih nusproizvoda nema, pa bi proces dobijanja boje bio ekološki prihvatljiviji. Trenutno se u svetu proizvede oko 16.000 tona boje za džins godišnje, a proizvođači će sigurno rado preći na novu tehnologiju čim ih neko ubedi da je proces jeftiniji.

Pomenuta bakterija je još jednom pomenuta u ovoj rubrici, i to zahvaljujući Aleksu Fauleru (Alex Fowler), naučniku iz Sjedinjenih Država, koji nam je poručio da zaboravimo na mašine za pranje, prašak i omekšivač: bakterije su tu da se brinu o čistoći naše odeće! On je došao na (blesavu?) ideju da u niti tkanine „uprede“ i koloniju bakterija Escherichia coli. Prema njegovim tvrdnjama, ova vrsta može da bude tako genetski modifikovana da se hrani ljudskim znojem, tačnije proteinima u njemu koji su izvor neugodnih mirisa.

Umesto da peru odeću, ljudi će u budućnosti (možda) hraniti svoje bakterije. Pored toga što bi se hranile nečistoćama, bakterije bi mogle da izlučuju supstance koje bi činile tkaninu vodootpornom i produžavale joj vek trajanja.

Ipak, Aleks Fauler smatra da je prerano za komercijalnu upotrebu njegovog otkrića. „Ljudima bi mogla da bude neugodna ideja da u njihovoj odeći žive bakterije koje se hrane njihovim znojem“, kaže on.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.