Hrvatski Internet
Hrvatski provajder Iskon liči na bilo koju drugu mladu kompaniju te vrste – prosek godina zaposlenih je 23 i svi su ležerno obučeni. Ali, za njih se situacija drastično promenila kada je, u aprilu ove godine, Adriatic Net, američka kompanija specijalizovana za investiranja u Internet Srednje i Istočne Evrope, kupila 51% Iskona. Hrvatski provajder je odjednom dobio „injekciju“ od 5 miliona dolara!
Iskon je tako postao prva Internet kompanija u susednoj državi u koju je investiran značajni strani kapital. Inače, Iskon je osnovao Damir Sabol u septembru 1997. godine, prethodno radeći kao sistem administrator Zamir Neta, neprofitne elektronske mreže osnovane 1992. godine. Ova mreža je osnovana sa ciljem anti-ratnog delovanja i povezivanja različitih nevladinih organizacija za ljudska prava. Za vreme rata u Hrvatskoj Zamir Net je često bio jedini način komunikacije između nevladinih grupa u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu.
Sabol je započeo „Iskon“ sa 50.000 dolara dobijenih od hrvatske kancelarije Fonda za otvoreno društvo, koji je darovao privatnu kompaniju u cilju pluralizacije medija u Hrvatskoj. Grupa kompjuterskih entuzijasta je započela projekat radeći u podrumu oblakodera u centru grada.
Kompanija Adriatic Net je pre ulaganja u Iskon, bezuspešno pokušavala da ostvari saradnju sa državnim telekomunikacijskim „mamutom“ HT-om, ali višemesečni napori da ova institucija uvede direktnu Internet vezu nisu urodili plodom. Iskon je to uradio, privukao na sebe pažnju i u njega je američka kompanija uložila 100.000 dolara, u sledećem „krugu“ 2,5 miliona i najzad pomenutih 5 miliona dolara. Naravno, hrvatski provajder se našao u novom poslovnom prostoru od 450 kvadratnih metara, a po rečima vlasnika, sav novac je uložen u kompjutersku opremu i infrastrukturu.
Iskonove usluge su kvalitetnije i jeftinije od onih koje pruža HT, tako da zaposleni u kompaniji očekuju skok sa sadašnjih 3.500 korisnika na 30.000 do kraja ove godine. Naravno, Iskon se suočava sa nelojalnom konkurencijom pomenute državne kompanije, koja im nikako ne obezbeđuje ono što im po zakonu pripada: pretplatnički kod koji bi Iskonu omogućio proširenje servisa na čitavu Hrvatsku i pridobijanje mušterija iz drugih gradova koje ne bi morale da plaćaju međugradsku tarifu kada se priključuju na Internet.
U isto vreme, Iskon plaća HT-u za korišćenje telefonskih linija, tako da se nalazi istovremeno i u poziciji konkurencije i najvećeg klijenta. Iz navedenih razloga, HT još uvek „drži“ 95% Internet korisnika. Takođe stoji i činjenica da Iskon treba da se izbori sa snažnom kampanjom koju državna kompanija vodi preko televizije i u svojim štampanim medijima. Monopol koji HT drži nad telefonijom je još jedan veliki problem, ali bi to 2003. godine trebalo da bude rešeno privatizacijom koja je za tad zakazana.
Hrvatska prilično kasni u razvoju Interneta. Postoji samo 5 privatnih provajdera, dok recimo, Albanija ima 20, a Bugarska čitavih 200. Ipak, osnivač Iskona Damir Sabol ističe da se svakog meseca u Hrvatskoj broj Internet korisnika uveća za 30% i da postoje veliki broj talentovanih programera i dizajnera koji će uspeti da „iznesu“ Internet-revoluciju i dostignu nivo na kome se, recimo, nalazi Irska.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.