Mračne prognoze: Uskoro ratujemo zbog vode

S kojim problemima se čovečanstvo suočava danas, velikoj većini ljudi savršeno je jasno i onima koji su svesni razmera opasnosti, od toga im se diže kosa na glavi. Budućnost od 30-ak godina čini se vrlo mračnom već danas i zato je već sad vreme da se razmišlja o problemima koji će čovečanstvo pritiskati 2050.

BBC Future Now istražio je tačno to i složio svoju top listu 10, koju je Express nešto drugačije argumentovao.

Genetsko modifikovanje ljudi

Menjanje DNK ljudi kako bi bili otporni na određene bolesti čini se poput svetog grala medicine. Istorija čovečanstva, a posebno 20. i 21. veka uči nas, međutim, da pri svakoj savršenoj i spasonosnoj ideji valja računati na otvaranje vrata propasti. Ovde je to etička dilema o tome na kom mestu će takva genetska manipulacija prerasti u eugenici nalik „dizajniranje beba“ u fazi embriona kako bi deca ispala određenog nivoa inteligencije, određenog izgleda. Čovečanstvo će morati, prvo, definisati šta čini čoveka, a potom i u svakoj laboratoriji, Univerzitetu i korporaciji postaviti etičare koji će držati stvar pod kontrolom.

Starije stanovništvo nego ikad pre

Ljudi je na svetu sve više, ali i žive sve duže. Danas je na svetu stogodišnjaka pola miliona. Do kraja veka biće ih 26 milijuna. EU, Japan, Kina, društva će imati veliki udeo stanovnika starijih od 65 godina, a o njima će trebati starateljstvo. To znači troškove medicinskog starateljstva, pa i lično starateljstvo, za šta su Japanci već počeli da razvijaju robote, svakako useljavanje mladih iz zemalja trećeg sveta.

Izgubljeni gradovi

Klimatske promene, otapanje polova i glečera, posledično rast nivoa mora, nema načina po kojem bi gradovi poput Majamija do polovine 21. veka mogli da izgledaju ovako kakvi su danas. U opasnosti je skoro ceo Bangladeš, cile minijaturne nacije po Pacifiku, Holandija, dolina Neretve, delte velikih reka Nila, Temze, Amazona…

Evolucija socijalnih medija

Već danas jedva izdržavamo haos po internetskim društvenim mrežama; zbog lažnih vesti, manipulacija, širenja terorističke, političke, rasističke, korporativne i kakve li već ne propagande. Internetski trol je postao jednako ozbiljna pretnja poput hakera koji traži način za krađu identiteta, provalu u baze podataka i ucene. Fejsbuk je danas star samo 13 godina, šta nas onda čeka za još 30?

Novi geopolitički sukobi

Poslednje godine, od 2011. nadalje, ili od 2001. naovamo, potpuno su izmenili svet, geopolitički do neprepoznatljivosti. Bliski istok je razoren, niz je država koje su nefunkcionalne zbog ratova, Severna Koreja je počela da lansira već i neke vrlo nezgodne projektile, a ima i nuklearnu bombu, konačno, videli smo što se događa nepripremljenom Zapadu kad mu na vrata zakuca egzodus od samo dva miliona očajnih izbeglica. A tek počinje. Hakeri muljaju po nacionalnim izborima, nacionalisti i ekstremna desnica su u rastu, opasne tehnologije su sve dostupnije, bitke za resurse sve intenzivnije…

Sigurno putovanje automobilom

Urbanizacija, vozovi koji jure brzinom metaka, pa opet, u svetu je automobila sve više. Srednja klasa jako se razvija u Kini, pojavljuje se u Indiji i ti ljudi i za sebe žele ono što ima ili je imao Zapad. Sve projekcije govore da će automobila biti toliko da će uticati na okolinu, infrastrukturu, energente, ko zna šta će uopšte biti sa tehnologijama automobila bez vozača.

Borbe za resurse

Reč je o vodi, o energentima, o hrani… A to je samo deo priče. Retki metali, od kojih zavise mnoge visoke tehnologije, 90 posto njih nalazi se u Kini. I projekcije kazuju da će biti potrošeni za 20 godina.

Kolonizacija drugih svetova

Svemirski turizam već godinama je ozbiljan projekat kojim bi se istraživanje jeftinih, jednostavnih i sigurnih putovanja u svemir moglo samofinansirati, postati isplativo. Stiven Hoking apsolutno nije jedini, a smešno je i pomisliti da bi bio prvi koji je upozoravao da je čovečanstvo vrlo brzo mrtvo ako se ne otisne u svemir. Iz niza razloga. Mnogima je odavno jasno i to da su dosadašnja putovanja u svemir smešno muvanje po sopstvenom dvorištu.

Bildovanje moždanih sposobnosti

Kafa, čaj, ali i razna prirodna ili veštačka sredstva, neretko i droge; sve to već danas se koristi po Univerzitetima, kompanijama, u svakidašnjem životu kako bi sebi ljudi povećali intelektualne sposobnosti. Nismo ni svesni koliko se u tom procesu oslanjamo na kompjutere, pametne telefone i slične uređaje. Danas se već otvoreno sanja o sredstvima koja bi od mozga ciljano nakratko činila superuređaj. Ili o implantatima. Lako za to koliko to može biti opasno po zdravlje, nego se otvara pitanje zašto bi se nekome dopuštalo da pije kafu u tu svrhu, jer nije problematično ni etički ni medicinski, a ne bi mu se dopustilo da koristi superdroge? A šta će nauka, farmakologija ili kibernetika, biti u stanju 2050. a šta ne mogu danas?

Veštačka inteligencija i dominacija

Još Isak Asimov naveliko je pisao i razmišljao o tome kako da čovek zaštiti svoj integritet u svetu u kom će se sve više oslanjati na veštačku inteligenciju. A ona se razvija sve brže, da nije materijalnih ograničenja poput svojstava subatomskih čestica, bio bi to klasični primer eksponencijalnog rasta. Lako za to dok se sve ono što se isprogramira odvija kako treba. Ali, šta kad dođe do kvara? Šta kad dođe do greške u proceni situacija? Šta kad netko gadno zabrlja? Šta kad… Čitajte malo Asimova nekoga od klasičnih SF autora, oni su pisali o tome šta nas čeka za koju godinu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.