Odbojne reklame

Nedavno urađena studija pokazuje da je u toku ove godine oko 30 miliona Amerikanaca prestalo da koristi Internet. Izuzetno brz rast korisnika u SAD kao da se zaustavio i primetna je i suprotna tendencija. Podaci iz oktobra 2000. pokazuju da je preko 50% domaćinstava u ovoj državi povezano na Internet, što je apsolutni svetski rekord. Međutim, Internet „groznica“ kao da je prošla. I sve se to poklapa sa velikim brojem Internet-kompanija koje su bankrotirale ili se nalaze u velikim teškoćama u poslednje vreme.

Analizirajući pojavu smanjenja korisnika, mnogi analitičari zastupaju tezu po kojoj je upravo preterana komercijalizacija američkog Interneta uzrok ovakvoj pojavi. Ogroman broj reklama kojima su sajtovi „zatrpani“, odbija korisnike koji mrežom surfuju da bi pronašli nešto korisno, zanimljivo ili sadržajno. Bilo bi interesantno izvršiti ispitivanja i što se tiče gledanja televizije, jer je „reklamokratija“ u SAD zaista uzela maha, nemilosrdno bombardujući građane porukama o tome kako je neophodno da jednostavno – potroše svoj novac.

Na početku je Internet zaista bio mesto za neku vrstu „elite“, uglavnom korišćen od strane akademaca, naučnika i tehnološki obrazovanih pojedinaca, da bi se u poslednjih pet godina započelo sa naglom komercijalizacijom i utrkivanjem u želji da se što više novca zaradi, odnosno da se što više reklama prikaže. Tako je mreža, uglavnom, postala jedan veliki reklamni servis, medij koji non-stop emituje reklamne poruke.

Među pomenutih 30 miliona korisnika koji su odustali od surfovanja jer, očigledno, ništa pametno nisu mogli da pronađu, jednu trećinu čine oni mlađi od 25 godina. Neki kao razlog navode i činjenicu da je ovoj populaciji pristup Internetu preveliki luksuz koji sebi ne mogu da priušte. Posle izlaska iz škole, gde su obilato koristili Internet jer im je bio besplatan, našavši se u „stvarnom svetu“, shvatili su da je to, ipak, skupa „igračka“.

Takođe je i važna činjenica da je bilo mnogo obećanja u vezi sa Internetom, ali da je malo njih ostvareno. Korisnici su dobili more informacija, ali malo onih zaista korisnih. Uglavnom su se suretali sa reklamama i bili svedoci „zlatne groznice“, u kojoj su svi požurili da zauzmu svoje mesto i zarade što više. Međutim, nastupa doba otrežnjenja: biznismeni shvataju da nije dovoljno samo biti na Internetu da bi se zaradilo, već da je potrebno imati jasan poslovni plan, poznavati novi medij i biti veoma, veoma uporan. Nema brze zarade.

Što se tiče Evrope, rast korisnika se i dalje nastavlja, sporijim tempom nego u SAD, ali, čini se sa stabilnim rastom. Razlika u odnosu na Ameriku je u tome što vlade i državne ustanove posvećuju mnogo veću pažnju mreži, pokušavajući da od nje naprave zaista korisno mesto. Pogotovo u tome prednjači vlada Tonija Blera koja sprovodi čitav program besplatnih kurseva, poboljšanja infrastrukture, osnivanja web-centara sa besplatnim pristupom za socijalno ugrožene, itd. Uopšte, na Starom Kontinentu vlada jedna drugačija klima, manje euforična, ali, čini se, promišljenija i realnija.

Pročitajte još i:

  • Zlatna groznica
  • Britanska Internet politika
  • Američki Internet bum
  • Internet siromašnima!
  • Evropska Internet-ekonomija u XXI veku
  • Napišite komentar

    Najnovije iz rubrike