Roditelji, deca i računarska pismenost

Zemlje u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi (regija EMEA) mogu se pohvaliti visokim stepenom kulturne i jezičke raznolikosti, ali roditelji se slažu u jednom: njihova deca moraju da budu kompjuterski pismena. Uverljivih 99 odsto roditelja smatra da je poznavanje rada na računaru važna životna veština, a polovina (50 odsto) smatra da će ta veština deci biti neophodna u životu. Nezavisno istraživanje koje je za Intel sproveo Redshift Research (anketirano je 5.220 roditelja iz jedanaest zemalja) pokazuje da većina roditelja smatra poznavanje rada na računaru neodvojivim delom razvoja deteta, a 98 odsto smatra da će mu samouverenost pri korišćenju personalnih računara uticati na uspeh prilikom pronalaženja posla.
Čini se da moralna panika koja već desetinama godina prati tehnološke inovacije, od prvih radio uređaja i televizora u kući do današnjih računara, nema uticaja na roditelje u regiji EMEA. Iz njihovih odgovora u nedavno sprovedenoj anketi vidljivo je da u potpunosti shvataju da tehnologija može podstaći razvoj novih veština i pripremiti mlade za život. Roditelji se skoro jednoglasno (98 odsto) slažu da bi računare trebalo integrisati u obrazovanje, ali skoro tri četvrtine (73 odsto) ispitanika nezadovoljno je podrškom države i smatra da država treba da čini više kako bi olakšala pristup računarima u školi. Taj entuzijazam odražava se i u činjenici da 93 odsto roditelja svojoj deci kod kuće omogućuje pristup računaru. Pored toga, više od 90 odsto ispitanih roditelja sebe smatra "digitalno cool" osobama i veruje da su dovoljno tehnološki potkovani da se neće osramotiti pred svojom decom.
Činjenica da deca koriste računare za zabavu nije ništa neočekivano, ali iznenađuje da se skoro ista količina vremena pred računarom provodi radi učenja. Naime, 86 odsto dece u regiji EMEA koristi računare kao pomoć pri pisanju domaćih zadataka, ali životne veštine koje se stiču putem računara i interneta daleko nadmašuju čisto akademska znanja. Evropska omladina (81 odsto) oberučke prihvata nove oblike društvenog umrežavanja, što ih dobro priprema za budućnost u smislu stvaranja i održavanja društvenih kontakata, a to je korisna veština i za lični i za profesionalni razvoj. Više od polovine (55 odsto) roditelja dece starije od trinaest godina izjavilo je da računari s internet vezom deci omogućuju proaktivno traženje i organizovanje rekreativnih aktivnosti. To nije jedina prednost, jer takva mogućnost povezivanja deci svih godišta olakšava razvoj kreativnosti, preduzetništva i organizaconih veština.
Kao i s većinom stvari u roditeljstvu, očigledno je da postoje nedoumice u pogledu pravog trenutka za prvo upoznavanje deteta s računarom. Skoro četvrtina roditelja u regiji EMEA smatra da bi deca trebalo da se upoznaju s radom na računaru do svoje pete godine, iz čega je vidljivo da se računari smatraju toliko neizostavnim delom modernog života da bi bilo nelogično ne koristiti ih kao sredstvo za učenje čak i u najranijem uzrastu. Šezdeset pet odsto roditelja smatra da bi detetu trebalo omogućiti pristup računaru do njegove osme godine, i tako sugeriše da je školski uzrast ključni trenutak za razvoj tih veština, koje bi trebalo da se razvijaju uporedo sa školskim aktivnostima. Očigledno je, međutim, da roditelji smatraju da bi prosečno dete u regiji EMEA trebalo da upozna rad na računaru pre kretanja u srednju školu, što je vidljivo iz činjenice da 89 odsto roditelja u regiji EMEA deci omogućuje pristup računaru do njihove dvanaeste godine.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.