Solarne letilice (III deo)

„Solarnoj trci“ se pridružio i pariski biznismen Nersi Razavi (na slici), koji je pokrenuo projekat Zvezda tolerancije 1992. godine, sopstvenim novcem. Finansiranju i realizaciji sna o solarnom jedrenju se pridružilo i nekoliko njegovih bogatih prijatelja, da bi deo sredstava obezbedio i UNESCO. Godine 1996. godine, projektu su se pridružile i Evropska svemirska agencija (ESA) i Nemačka svemirska agencija (DLR).

Iza simboličnog naziva se krije letelica površine 400 kvadratnih metara, čije jedro može da se smota u kutiju zapremine 1 kubnog metra. Ovakvo solarno jedro bi u orbitu ponela raketa, a posle odvajanja bi se, pomoću daljinskih komandi, razmotalo i zajedrilo potiskivano fotonima. Cena projekta iznosi oko 50 miliona dolara, a lansiranje je planirano za kraj 2002. godine. Ako bi sve teklo po planu, nova, veća letilica, površine 1.600 do 3.600 kvadratnih metara, bi trebala da „zaplovi“ godinu dana kasnije.

Teorijski, jedrenjak bi mogao da dostigne brzinu od 380.000 kilometara na sat. Potisak bi na početku bio slab, ali pošto je trajan, jedrenjak ubrzava i dostiže maksimalnu brzinu. Uz pomoć lasera (mišljenje NASA-e i tima u projektu Cosmos 1), letilica bi mogla de se kreće i mnogo brže.

Prema rečima biznismena koji je pokrenuo projekat „Zvezda tolerancije“, najvažniji cilj je popularisanje svemirskih misija i omogućavanje bržih, daljih i jeftinijih letova. Ipak, on ima u vidu i zaradu: ona bi se ostvarivala licenciranjem projekta multimedijalnoj, filmskoj i telekomunikacijskoj industriji, kao i prodajom dečijih igračaka sa mikro-prijemnicima. Sa solarnog jedrenjaka bi bile emitovane poruke, koje bi mogle da se pomoću prijemnika slušaju, i to na jeziku područja na kome se dete nalazi.

Korisni linkovi:

  • Europian Space Agency

    Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.