Tito u svemiru

Četrdeset godina nakon što je Juri Gagarin postao prvi čovek u svemiru, američki biznismen Denis Tito (Dennis Tito, vidi sliku) je odlučio da postane prvi svemirski turista. Bogataš iz Los Anđelesa je nekada bio naučnik i upošljenik svemirske agencije NASA i učestvovao u proračunavanju putanja letova tri misije na Mars tokom šezdesetih godina.

Početkom sedamdesetih godina je osnovao kompaniju Wilshire Associates koja se bavila konsaltingom u oblasti investicija, a zahvaljujući kojoj je Tito postao multimilioner. O njegovom bogatstvu svedoči i činjenica da je platio 20 miliona dolara da bi postao prvi svemirski turista.

Prvi je put na ovakvu ideju došao 1991. godine, prilikom boravka u Moskvi, kada je i pregovarao o mogućnostima putovanja i boravka na orbitalnoj stanici Mir. Kada su se 2000. godine stekli uslovi za ovako nešto i dok se on uveliko pripremao za putovanje u svemir, ruska je vlada bila primorana da donese odluku o rušenju stanice. Posle 14 godina u orbiti, Mir je bio previše zastareo i skup za održavanje.

Na taj način je i ideja o putovanju do Mira propala, ali se ubrzo pojavila nova – ruski zvaničnici su ponudili američkom biznismenu let raketom „Sojuz“ do Internacionalne svemirske stanice. Pored dva kosmonauta, plan je bio da se u letilici koja prenosi neophodnu opremu na stanicu, nađe i Tito, uporan u svojoj nameri da postane kosmonaut. Postojala je dilema da li će ovako nešto dopustiti NASA, partner u projektu.

Do pre par dana je bilo zaista neizvesno da li će američka strana dopustiti da Tito otputuje u svemir: na relaciji SAD – Rusija je bilo prilično „zategnuto“, pri čemu nijedna od strana nije htela da uzmakne. Ipak, posle „natezanja“, Amerikanci su „legli na rudu“ i dozvolili svome državljaninu da se otisne u svemir, pod uslovom da potpiše dokument kojim oslobađa odgovornosti bilo koju svemirsku agenciju u slučaju nezgode ili bilo kakvih problema.

Šezdesetogodišnji Denis Tito će, posle 900 sati provedenih u pripremama za let, postati prvi svemirski turista 28. aprila. U kosmosu će provesti 10 dana, posetiće Internacionalnu svemirsku stanicu, ali samo njen ruski deo, pošto je NASA zahtevala da se drži podalje od američkog modula. Nevoljni pristanak američke svemirske agencije možda potiče i od činjenice da je prvi i jedini pokušaj slanja civila u svemir imao tragičan epilog – 1986. godine, u posadi spejs šatla Challenger koji je eksplodirao, našla se i nastavnica Christa McAuliffe. Projekat slanja neprofesionalaca u svemir je tada povučen, a NASA je odustala od svih planova ove vrste.

Srodne teme:

  • Kraj mira ne znači početak rata
  • Svemirski turista
  • Piknik u orbiti

    Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.