Ideš ledenim ulicama, počinje polako „praznična idila“, pred nogama ti pucaju petarde kao (ko zna zbog čega) deo iste… Srećeš na ulici onog nalickanog druga/drugaricu koji ti postavlja čuveno pitanje: „A gde ćeš ti za Novu godinu?“ Pritom te gleda očima iz kojih tačno čitaš da on tj. ona sada ima tačno složen odgovor o tome kako ide na naj-žurku u gradu, kako ide sa proverenim društvom, sa dečkom ili devojkom, a precizno zna i šta će da obuče – sve je u savršenom skladu, počevši od boje čarapa, do gela sa šljokicama u kosi. Sledi dramska pauza. On/ona očekuje da ti počneš da drhtiš od zavisti i oduševljenja. Ti gledaš levo-desno u želji da od prodavca kestena uzmeš jednu papirnu kesu i staviš je na glavu. Da bežiš? Da lažeš? Da se praviš nem/a? Gluv/a? Ili da kažeš istinu? Kao svako fino dete (tj. pošto vidiš da nema šanse da nađeš kesu za glavu) odgovaraš: „Još uvek tačno ne znam, možda kod jednog druga, ili tako nešto…“
„Aha, pa baš fino…“, kaže gospodin Nalickani tj. gospođica Nalickana dok zamišlja tebe kako proslavljaš Novu godinu u „porodičnoj atmosferi“ (čitaj: ti, tvoja baba, tvoj deda i štrumfastični osmeh Suzane Mančić u gro-planu). On/ona se okreće i odlazi sa blagim podsmehom, a tebi dođe da vrištiš dok ideš kući sa facom zvanom „niko-me-ne-voli“, baš kao da si opet u šestom osnovne i da te po dvadeset i osmi put odbija ona ista simpatija.
Šta da radiš kada dođeš kući? Da otkačiš „Eyesburn“ do daske i da skačeš dva sata? Da pohvataš sve „veze i vezice“, a sve u cilju toga da se i ti dokopaš mesta na „najboljoj žurci“ u gradu? Bilo kako bilo, najpre duboko udahni i pre nego što napraviš neki ishitreni potez, razmisli šta ti zaista želiš i očekuješ od dočeka Nove godine. Nije poenta da ti jedino društvo na ogromnoj žurci na kojoj nikoga ne poznaješ bude pivska flaša, niti da kupuješ odelo i lakovane cipele tj. ružičastu balsku haljinu, a potom se razočaraš u Novogodišnje veče koje bi se najlakše moglo opisati kao „Marinko Rokvić is on the road again“.
Nasuprot opštem mišljenju, vreme praznika nije period godine kada su svi ljudi srećni. Praznici, proslave i hladniji dani donose posebnu vrstu stresa. Za ovo veče potrudi se da najpre udovoljiš sebi. Zaista nije važno „šta će svet da kaže“, niti šta ćeš da odgovoriš nekome na pitanje iz naslova ovog teksta. Ako tebi predstavlja zadovoljstvo da ostaneš kod kuće sa probranim društvom, muzikom po tvom izboru, samo napred. Ako ti odgovara da se provedeš sa drugovima na nekoj većoj proslavi, i to je okej. Jedino je bitno da ne primoravaš sebe na nešto „imidža radi“. Uostalom, Nova godina i treba da bude veče za pamćenje, ali ne po tome što ti se neka budala ispovraćala na jedva kupljenu skupu garderobu, već po tome da ti je bilo zabavno, u društvu ljudi koje voliš i da je simbolizovalo pravu stvar – nadu da će u Novoj godini sve biti mnogo lepše.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com