Beleške, čemu to služi?

Ima onih koji ne vole da hvataju beleške na času – mrzi ih, zanimljivije je pričati s drugom ili drugaricom iz klupe, nešto nevezano čitati, krišom slušati muziku sa MP3 plejera… Međutim, hvatanje beležaka je izuzetno korisno i znatno smanjuje vreme koje vam je kasnije potrebno za učenje.
Već dok hvatate beleške, vi pamtite deo gradiva – kasnije to treba i obnoviti, ali hvatanje beležaka je prvi korak. Onda, tu su i situacije kada je udžbenik takav da vam nije od velike pomoći, pa ćete samo iz beležaka moći da naučite ono što vam je potrebno. I još, ako izbegnete zamku zapisivanja skoro svega što nastavnik kaže i umesto toga aktivno (uz korišćenje mozga umesto automatskog zapisivanja) hvatate beleške, kasnije će vam biti potrebno znatno manje vremena da naučite lekciju – imaćete mnogo više vremena za razne zanimljive stvari. Kako onda izgleda to aktivno hvatanje beležaka?
U takvom tipu beležaka nema svake nastavnikove reči, već samo osnovnih teza onoga o čemu je profesor pričao. Najčešće su to kratke beleške koje odlično služe kao podsetnik. Da bi vaše beleške bile takve, neophodno je da znate koja je glavna tema (na primer, „jonska veza“) o kojoj nastavnik tog dana priča, jer vam je ta tema okvir za beleške. Nastavnik će verovatno sam reći koja je tema predavanja, a ako ne kaže, možete ga pitati. Kad znate koja je glavna tema, bićete u stanju, dok pažljivo slušate nastavnika, da prepoznate koje su teze (u pomenutom primeru, to bi bile pojedine osobine jonske veze), i da samo njih zapišete, uz kratko objašnjenje. Te teze onda budu kao delići slagalice koji zajedno daju kompletnu sliku.
Ukoliko je to potrebno, možete i nacrtati ono o čemu nastavnik predaje. I opet, nastavnik će to najverovatnije uraditi sam, a ako ne uradi, zamolite ga za jednostavnu ilustraciju (recimo, ako se priča o osmozi, biće to crtež ovog procesa) i nju precrtajte u svesku.
Prednost ovakvih beležaka? Kratke su i vrlo pregledne. Ne daju vam utisak kao da treba sto godina da provedete nad jednom jedinom lekcijom (kao što i ne treba), već su vam odličan brz podsetnik na ono o čemu se u lekciji radi. Korisno je da, kad stignete kući, još jednom pogledate te beleške – koliko da se podsetite – to uglavnom potraje pet do deset minuta.
Da biste bili sposobni da na ovakav način hvatate beleške, neophodno je da redovno učite – inače nećete biti u stanju da pratite predavanje, pa tako ni da izdvojite koje su glavne teze. Isplati se potruditi se oko ovoga, jer tako skraćujete vreme neophodno za učenje (potrebno je, u suštini, da pažljivo pratite predavanje, zapišete teze, dodate poneki crtež ako je potrebno, pet do deset minuta istog tog dana posvetite kratkom pregledanju beležaka i još dva-tri puta, u trajanju od pet minuta po lekciji, podsetite se o čemu se radi – ta dva-tri puta spadaju u obnavljanje gradiva tokom tromesečja ili polugođa). Sve ostalo vreme ostaje vama da ga upotrebite onako kako vam se dopada, plus ste u svakom trenutku spremni da odgovarate te lekcije i da prilikom odgovaranja zablistate i dobijete super ocenu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.