Na šta trošite vreme? (1)

Mnogima se dešava da u jednom trenutku shvate da je već vreme za spavanje, a da još nisu ni počeli sa školskim obavezama (s izradom domaćih zadataka, na primer). Kad li je pre prošao dan? U takvoj situaciji može da pomogne da prvo zabeležite na šta vam sve ide vreme, a onda da vidite koji deo tog vremena se može utrošiti na obavljanje obaveza.
Postupak ide na sledeći način. Prvo na jedan list papira stavite sledeće stavke (to je ono na šta obično ode najviše vremena): razgovori telefonom i slanje/primanje SMS poruka, jelo, dremanje (tu ne ulazi noćno spavanje), slušanje muzike, igranje kompjuterskih igara i surfovanje Internetom, viđanje s prijateljima, vreme provedeno s porodicom, učenje i domaći zadaci. Pored svake od tih stavki zapišite koliko vam se čini da vremena potrošite na nju tokom radne nedelje. A onda, u blokče zgodne veličine, zapišite te aktivnosti, i tokom pet radnih dana konstantno nosite blokče sa sobom i, svaki put kad neku od tih aktivnosti upražnjavate, zabeležite tačno koliko ste vremena na to utrošili. Ovo je nekad nezgodno, jer se može desiti da brzo prelazite s jedne aktivnosti na drugu – potrudite se da beležite što preciznije, ali se ne uzrujavajte ni ako nešto propustite, nije nikakva tragedija. Može da bude nezgodno i kada dve stvari radite istovremeno (gledate televiziju i jedete, na primer) – tada zabeležite jednu ili drugu aktivnost.
Posle tih pet radnih dana, saberite rezultate. Koliko se poklapaju s vašom prvobitnom procenom? Verovatno ne mnogo; verovatno će vas brojke koliko stvarno vremena trošite na šta iznenaditi. Da li najmanje vremena trošite na domaće zadatke i učenje? Ili na porodicu? Neka vas ne zabrine ako je odgovor na neko od ta dva pitanja potvradn – to je uobičajeno. I ne treba da vam najviše vremena ide na učenje. Međutim, verovatno ćete primetiti da vam na neke aktivnosti ide baš previše vremena (televizija, igranje kompjuterskih igara…), a deo tog vremena mogli biste da utrošite na školske obaveze. Trik je u tome da dobro rasporedite raspoloživo vreme na školske obaveze, prijatelje i porodicu, i „vreme za lenčarenje“ (u to spadaju televizija, kompjuter, muzika…).
Postavite sebi nove ciljeve, koliko ćete vremena trošiti na šta a da stignete da obavite školske obaveze (naravno, tako da i dalje stižete da radite ono u čemu uživate) i da odete na spavanje u neko razumno vreme. Verovatno ćete ubrzo videti da vam već i razmišljanje o tome na šta tačno trošite vreme menja navike. A od cele stvari možete napraviti i igru koja će vam olakšati da promenite dnevnu rutinu. Sutra pročitajte neke predloge kako da od ovog u suštini veoma ozbiljnog pokušaja napravite nešto zabavno.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.