Nastavnik ima miljenike

U nekom idealnom svetu nastavnici bi na svakog đaka gledali na isti način. Ne bi moglo da im se desi da imaju miljenike, da im se neki učenici dopadaju više, a neki manje, da nekima češće progledaju kroz prste, a nekima nikad. Ili, možda, ipak bi?
Naravno, situacija u kojoj je neko nastavnikov miljenik jer mu donosi poklone ili ga na drugi način podmićuje je nedopustiva, i to bi trebalo prijaviti (najbolje je da o tome kažete roditeljima, ako vidite takav slučaj, oni će već razgovarati s pravim ljudima o tome, naročito ako su učenici koji nastavnika ne podmićuju – uključujući i vas – na neki način oštećeni). Međutim, najčešće se ne radi o tome. Najčešće neka druga vrsta đaka postane miljenik nekog nastavnika.
Kakva? Recimo, najbolji sportista u razredu. Njemu će mnogi nastavnici često popuštati i gledati kroz prste, naročito ako i školi donosi medalje. Ili, najbolji đaci u razredu; njima će se retko dešavati da nešto ne znaju, a ako im se i desi, nastavnik će biti pun razumevanja. Ili, đaci koji svaki čas nešto zapitkuju, makar im pitanja i bila glupa i često pokazivala da uopšte nisu razmislili pre nego što su pitali – oni često dobiju bolje ocene „jer se trude“. „Trud“ je tu ključna reč.
Što se najboljeg sportiste tiče, nastavnicima je jasno da se on i te kako trudi – možda ne oko njihovog predmeta, ali je pronašao nešto u čemu je dobar i trudi se da tu pruži svoj maksimum, a redovni treninzi, ako su stvarno redovni i ne radi se samo o rekreiranju, veoma su naporni i zahtevni. Nastavnici to znaju, a jasno im je i da takav učenik svojim uspesima doprinosi dobrom glasu cele škole.
Što se ostalih „miljenika“ tiče, radi se jednostavno o đacima koji se nečim ističu na času, koji pokazuju da obraćaju pažnju na ono što se radi. I nastavnici su ljudi – ako neko na času deluje zainteresovano, i oni će toj osobi pokloniti pažnju. Kako se vi ponašate prema ljudima koji razgovaraju s vama i s pažnjom vas slušaju, a kako prema onima koji se maksimalno trude da ignorišu to što ste vi tu ili deluju kao da im je dosadno dok se vi upinjete da nešto objasnite? Ako u jedan međuljudski odnos (a odnos nastavnik-učenik je i odnos između dva ljudska bića) ne uložite ništa, ako samo pasivno odslušate nastavu i pobegnete čim čujete zvono, i vas će nastavnik pasivno da odsluša kad odgovarate ili će pasivno pregledati vaš kontrolni; trudiće se da vam da fer ocenu, ali se neće udubljivati u moguće razloge vašeg lošeg odgovaranja (ako je bilo loše).
Ukoliko želite da i vi postanete nastavnikov „miljenik“, nije neophodno da budete „štreber“ (ovo ne znači da imamo nešto protiv učenika koji se trude da imaju dobre ocene i da redovno uče – škola služi tome da se potrudite da nešto naučite) niti da se „šlihtate“ nastavniku. Dovoljno je da unesete neki minimum komunikacije u odnos s tim ljudskim bićem, da ga redovno pozdravljate kada ga sretnete van učionice, da na času povremeno nešto prokomentarišete, pitate, predložite… Ako vam je glupo da postavljate pitanja kad ste sve razumeli, pitajte nešto o gradivu što nastavnik nije spomenuo (ne mora da bude tesno povezano s lekcijom koju ste tog dana obrađivali), dajte neki komentar, na neki način (ne mislimo na pravljenje nereda!) pokažite da niste samo deo inventara – i videćete da ćete vrlo brzo i vi postati „miljenik“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.