Ne daju mi da se oblačim kako ja hoću

Upravo si se spremila za izlazak u grad. Prolaziš pored roditelja u supertesnim pantalonama i šljaštećoj bluzi dovoljno kratkoj da otkrije tvoj stomak. Keva koluta očima. Ćale pokušava da zauzme tipičan nisam-zainteresovan stav. Počinje došaptavanje između njih. Izabran je predstavnik – tata ti prilazi i najpre polako pita: „Je li, pa gde ti je ona bela košulja sa karnerićima od prošle zime?“ Majka ćuti neko vreme i onda počinje predstava. Sledi čuveno pitanje koje viču oboje u glas: „Jesi li ti uopšte normalna?“

Nemoj da histerišeš, vrištiš i padaš u depresiju. Njima je verovatno teško da se naviknu na činjenicu da nisi više ono malo derište koje trči po kući lomeći vaze. Sada si starija i drugačija, a to tvoji otac i majka jednostavno ne mogu da prihvate. Gde nestade ona klinka za koju je ceo tatin kolektiv govorio da je najslađe dete koje su videli? I kakva je sad ovo osoba koja stoji pred njima u nekim pretesnim pantalonama i majici koja pokazuje više no što bi po njihovim standardima trebalo da se vidi?

Šta ti treba da učiniš u takvoj situaciji? Moraš da im pomogneš da shvate da se ti ne oblačiš na taj način samo da bi njih razljutila. Verovatno misle da se oblačiš previše seksi, tako da je potrebno da im objasniš da to radiš samo da bi pratila modu, a ne da bi privlačila momke (pa sad, khm :).

Možeš da predložiš mami da narednog puta krene s tobom u kupovinu. Ako joj dozvoliš da ti s vremena na vreme izabere nešto, neće se više osećati tako isključeno. Ne odustaj – vremenom će na tebe početi da gledaju ne kao na devojčurak koji treba da nosi crvene mašnice i kariranu suknju, već kao na samostalnu ženu. Veruj nam na reč.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.