Nema svaki gest skrivenu poruku

Nije uvek lako razumeti druge, šta im nešto znači, zašto su uradili ono ili ovo, i onda se često savetuje da pođete od sebe, pa da razmislite, da analizirate postupak koji vas zbunjuje, smislite šta bi sve mogao da znači, i tako dok ga ne shvatite u potpunosti. Svakako da treba razmisliti o onome što ne razumete, samo se nekad ode predaleko, pa analizirate svaku sitnicu i zamišljate neke skrivene poruke tamo gde ih nema.
Recimo, poslužite druga, drugaricu, dečka, devojku, čajem, nadate se da će im se dopasti, a ta osoba vas zamoli za još malo šećera. Ako ste skloni tome da sve živo analizirate, u svemu vidite dodatno značenje, od te molbe za još malo šećera možete da zamislite prekor jer čaj nije dovoljno sladak, pa i optužbu na svoj račun da samo na sebe i svoj ukus mislite, briga vas je šta se drugima sviđa. A ta osoba vas je samo zamolila za još malo šećera, i vrlo je verovatno da nema nikakvih zadnjih misli, jednostavno želi da joj čaj bude malčice slađi, nije joj palo na pamet da vas zbog bilo čega prekoreva (uvek je moguće dodati šećer, oduzimanje bi bio problem, pa je savršeno logično napraviti manje sladak čaj ako niste sigurni kakav se kome sviđa).
Čaj je bio banalan primer; nekada se od usputne primedbe, ili osmeha, napravi čitava priča. Recimo, dečko se osmehne devojci jer mu deluje simpatično, nema nikakve posebne namere, samo se osmehnuo slatkoj devojci, a ona odmah počne da zamišlja da mu se sviđa, da bi je pozvao da izađu, da bi mogli da se "smuvaju", da imaju lepu i dugu vezu, stalno zajedno izlaze, zajedno odu na letovanje, ko zna, možda joj je taj dečko suđen da s njime ostane celog života… A dečko se samo nasmešio u prolazu, i moguće je da se minut-dva kasnije i ne seća te devojke. Dok ona, s druge strane, i dalje sanjari o njemu, možda počne i da ga prati (naravno, moguće je i da dečko postupi na sličan način).
Ne kažemo, dešava se da značenje nečega nije na površini, na primer, kad devojka nadureno odgovori da je sve u redu, a jasno je da je nečim nezadovoljna. Ili prilikom sarkastičnih primedbi. Ili kod nekih gestova koji su zaista poziv, ili naprotiv, poruka da se držite dalje, da niste poželjni; ima i komplikovanijeg od toga. Međutim, nisu svaka reč i svaki gest takvi, pa je beskrajno analiziranje svake sitnice čisto gubljenje vremena.
Kako znati šta je šta? To se uči iskustvom, u hodu, vremenom postajete veštiji u tome da procenite šta ima sasvim jednostavno značenje, kao kad bi neko hteo malčice slanije ili slađe jelo, ili vam se usput osmehne, a šta ima i neko skriveno značenje o kome treba promozgati kako biste shvatili šta je toj osobi potrebno i šta zapravo želi. Sledite svoj osećaj, analizirajte onda kad mislite da bi to moglo da bude potrebno (ne svaki put, ali ne ni nikad), i vremenom ćete se u nekoj meri izveštiti – to je veština koja se uči celog života.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.