Pomoć prilikom napada epilepsije (2)

Postoje i stvari koje nipošto ne bi trebalo da uradite ako neko ima epileptični napad. Nemojte mu ništa stavljati u usta niti između zuba (često se nađe neko ko predloži stavljanje nečega u usta da osoba s napadom ne bi progutala jezik, ali prilikom ovakvog napada gutanje jezika se ne dešava, a povrede predmetom u ustima su i te kako moguće). Ne treba ni da toj osobi dajete piće pre nego što se potpuno osvesti, kao ni da je pomerate (osim ako je u opasnosti) ili pokušavate da obuzdate njene pokrete – tako samo rizikujete da je povredite.

Oboleli od epilepsije su pod terapijom, oni moraju da piju lekove od kojih neki mogu da imaju neprijatne neželjene efekte kao što su umor i pospanost, a devojkama se može desiti i da im kasni menstruacija, kao i da kontracepcijska pilula slabije deluje na njih (što može dovesti do neželjene trudnoće). Dobra vest je da ako se bolest javi rano, postoje prilične šanse da prođe sama od sebe – recimo, ako se bolest javi kod deteta, ono do vremena punoletstva već može biti ponovo zdravo.

Osobu koja boluje od epilepsije ne možete prepoznati na prvi pogled. Na njoj se ne primećuje ništa posebno – izgleda baš kao i svi ostali. Zato i dođe kao znatno veće iznenađenje ukoliko prisustvujete napadu. Ono što obolelima od epilepsije nekada veoma teško pada jeste nerazumevanje okoline, koja ne shvata da se radi o bolesti (napad pripisuju drogama ili ko zna čemu), ili se sklanja kao da je epilepsija zarazna ili kao da je obolela osoba psihički nestabilna i stoga opasna po one oko sebe.

Ništa od toga nije tačno – oboleli od epilepsije su sasvim normalne osobe koje vam mogu biti prijatelji kao i bilo ko drugi i koje bi vam bile zahvalne ako ih ne posmatrate „kao neko čudo“ zbog nečega što ni njima ne prija i što ni na koji način nisu skrivili.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.