„Ptičice“ koje beže s časa (2)

„Anđelčići“: vrlo često se pojavljuju na časovima i prilično su dobri učenici (prosek od 4,00 pa naviše). Lepo su vaspitani i profesori ih smatraju dobrom decom; napravili su umetnost od kombinacije učtivosti i „nevinog dečjeg izgleda“. Međutim, kada nisu spremni za odgovaranje (a i u njihovim redovima ima teških kampanjaca), neće oklevati da pobegnu sa časa. Često su omiljeni u razredu, jer ne odbijaju kolektivno bekstvo čak ni kada su se savršeno pripremili za kontrolni, plus umeju da budu odlične diplomate kada treba umiljato zamoliti profesora da odloži kontrolni. Kada pravdaju časove sa kojih su pobegli, razredna će glatko prihvatiti njihovo opravdanje, čak i kada joj je savršeno jasno da je u pitanju laž.

„Ja sam bolji (bolja) od svih vas zajedno“: krajnje neomiljeni đaci, uglavnom podjednako retki kao i „gostujući đaci“. Uvek su u školi, izostanaka praktično i nemaju, čak ni onih opravdanih – ako se ne pojave u školi, znate da su stvarno jako bolesni. Prosek im je 5,00 ili blizu toga, nikada nisu kampanjci i nikada nisu nepripremljeni za odgovaranje ili kontrolni (ako im je prosek manji od 5,00, to je zbog fizičkog, likovnog ili nekog sličnog predmeta koji ne može ni da se nauči napamet ni izvežba do besvesti). Sve to ne bi bio razlog za neomiljenost, ali ove „ptičice“, mada će pristati da vam objasne sve što vam nije jasno i pri tom će biti beskrajno strpljivi, neće vam nikad šapnuti, večito će se ponašati kao da su bolji od svih jer znaju nekoliko enciklopedija napamet i nikada neće pobeći zajedno sa ostatkom odeljenja (što, naravno, celom odeljenju napravi problem). Eventualno budu prihvaćeni nakon što se shvati da su makar iskreni i da se čvrsto drže nekih principa u koje veruju.

„Izdajnici“, takođe nazvani i ulizice, šlihtare i slično: najneomiljeniji od svih. Njihov prosek kreće se od 4,50 pa naviše, dobri su đaci, ali ih kao osobe niko ne voli. Neće da šapuću, neće vam dati da prepišete od njih, kažu da će pobeći sa ostatkom odeljenja, ali to ili ne urade, ili se kasnije, krišom od ostatka odeljenja, vrate (i time svima naprave probleme). Srećom, oni su najređi od svih „ptičica“ – u nekim odeljenjima ih čak uopšte i nema.

Da neko ne stekne pogrešan utisak, mi ovde ne podržavamo bežanje sa časova (kao ni šaputanje i prepisivanje), samo spominjemo kakvi sve đaci beže (ili ne beže) sa časova. S druge strane, ne mislimo ni da je elegantno nepojavljivanje na času neki težak zločin – samo, treba imati mere. Pobeći sa časa može biti zabavno, u nekim slučajevima i korisno – ali samo ako to ne činite toliko često da postanete „gostujući đaci“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.