Manje izvinjavanja

Većina žena je još u detinjstvu naučena učtivim frazama koje počinju sa „izvinite…“. Kao dodatak tome, u savremenom poslovnom svetu, profesionalci se trude da budu maksimalno učtivi – a to dovodi do toliko izvinjavanja da postaje iritirajuće.

Na šta tačno mislimo? Na sve i svašta – u principu, na sve fraze koje počinju sa „izvinite…“, „oprostite što smetam…“ i slično. Recimo, „izvinite, da li biste mi mogli reći to-i-to?“, „oprostite što vam smetam, možete li mi pomoći?“… Šta je problem sa ovim frazama?

Kao prvo, problem je što ako ih koristite u velikoj količini, iritirate onoga sa kim komunicirate dovoljno da poželi da drekne na vas: „Dosta bre sa izvinjavanjem, da mi smetaš ne bih ni pričao s tobom!“ ili nešto slično. A na taj način iritirati nekoga na poslu neće se odraziti povoljno na vašu karijeru. Ukoliko na taj način nervirate bliske vam osobe, ili nove poznanike, smatraće vas zamornim i u nekom trenutku se verovatno obrecnuti: „Reci već jednom šta hoćeš, ne izvinjavaj se toliko!“

Drugi, i još veći problem, jeste što takvim načinom izražavanja prilično podrivate sopstveno samopouzdanje. Kao da sami sebe ubeđujete da ste nešto skrivili, pa sad treba da se zbog toga izvinjavate; a nemate zašto da se izvinjavate kad tražite da vidite meni, naručujete kafu, tražite potrebne podatke od kolega ili od partnera da na putu kući kupi kafu.

Da ne bude zabune, svakako da ne treba u potpunosti zaboraviti na izvinjavanje – onda kada ste zaista nešto pogrešili. Kada, međutim, nikakvu grešku niti brljotinu niste napravile, zašto se izvinjavati? To je kao da ubeđujete sebe da ste krive što postojite, ili što ste se usudile da nekog za nešto zamolite – ili što od nekog tražite da uradi nešto što je plaćen da uradi.

Koju onda frazu da upotrebljavate? Jedna mogućnost je „molim vas…“, a druga da jednostavno kažete šta hoćete.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.