21. septembar ove godine pada na nedelju, a u crkvenom kalendaru je taj datum obeležen crvenim slovom jer predstavlja jedan od 30-ak najvažnijih praznika u hrišćanstvu – rođenje Presvete Bogorodice.
Koliko je to važan i velik praznik govori i činjenica da će majke danas upaliti sveću, spremiti slavsku trpezu i okupiti porodicu kako bi im Bogorodica zaštitila decu i kuću.
Ovog dana se ne rade teški fizički poslovi. Sve je podređeno molitvi i porodici. Dan je za decu, za veru i radost.
Greh je ne proslaviti i ne obeležiti ovaj veliki praznik. Zato iskoristite momenat da usporite i da se posvetite sebi, veri i porodici.
Ovaj praznik se ubraja u jedan od 36 velikih crkvenih praznika
Mala Gospojina je veliki „ženski praznik“ koji se ubraja u 36 velikih crkvenih praznika, a slavi i obeležava rođenje presvete Bogorodice.
Običaji nalažu da žene ovaj dan nikako ne spremaju kuću, peru veš ili obavljaju neke slične poslove.
Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na Malu Gospojinu navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice više dana provode u prazničnom raspoloženju i u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Ako bude vedro na Malu Gospojinu
Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
Šta se tačno desilo na Malu Gospojinu?
Dar boga starima Joakimu i Ani nije bila samo ćerka u poznim godinama, već i Bogomajka – Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i majke iz roda Aronovog. Po ocu je, dakle, njeno poreklo carsko, a po majci arhijerejsko.
Već u trećoj godini, Marija je odvedena u hram Jerusalimski, a od sedme je živela u atmosferi bogosluženja, uz molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma.
Sa 15 godina primila je blagu vest od arhangela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram. Trideset godina koje opisuju jevanđelja, Marija je provela u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća.
Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečila bolesne, pomagala sirotinji i udovicama. Prema predanju, kada je položena u grob, postala je nevidljiva.
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira. Poznatija kao Kraljeva crkva izdvaja se izuzetnom lepotom živopisa. U ovom manastiru je i osnivač loze Nemanjića Stefan Nemanja Bogorodici posvetio crkvu koju narod naziva Majkom svih crkava u Srbiji.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice najčešće se izgovara molitva Bogorodici Djevi, poznatu kao „Zdravo Marijo“:
„Bogorodice Djevo, raduj se, blagodatna Marijo, Gospod je s tobom; blagoslovena si među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših.“
Takođe se izgovara Tropar Rođenja Presvete Bogorodice, molitva kojim se izražava nada i radost spasenja:
„Tvoje Rođenje, Bogorodice Djevo, javilo je radost celom svetu; jer iz Tebe se javi Sunce Pravde, Hristos Bog naš, koji, razvejavši tamu, darova nam krst i, dajući nam mir, spasi duše naše.“
Obe molitve se najčešće izgovaraju pred ikonom, a uz njih se u crkvi pevaju i himne posvećene ovom velikom prazniku.
Da li se posti na Malu Gospojinu?
Pošto je praznik obeležen crvenim slovom, mnogi vernici se pitaju da li tog dana treba postiti. Odgovor zavisi od dana u nedelji kada pada praznik. Naime, post se ne praktikuje na Malu Gospojinu osim ako se praznik desi u sredu ili petak – tada se posti na vodi, u skladu sa crkvenim pravilima.
Mala Gospojina nije strogo posni praznik kao Velika Gospojina ili Božićni post. To je dan radosti, kada se porodica okuplja, a trpeza bude bogata i mrsna. S obzirom da ove godine Mala Gospojina pada u nedelju, vernici mogu slobodno da pripreme svečani, mrsni ručak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com