Obaveze, obaveze, i onda joลก obaveza, i joลก… Tome kao da nema kraja, a vama postaje sve teลพe da se uopลกte koncentriลกete da biste neลกto uspele da obavite. Niste jedine; nedostatak koncentracije postaje sve ฤeลกฤi problem, i nije lako savladati ga.
Svako se naลกao u toj situaciji: imate mali milion stvari koje morate da uradite, sve je hitno, znate da biste morale odmah da prionete na te obaveze, a opet, surfujete Internetom, idete s jednog linka na drugi, ili besciljno vrtite kanale na televiziji (nigde nema niฤeg vrednog gledanja, naravno), i doฤe vam da ลกutnete samu sebe ลกto gubite toliko vremena i ne poฤnete veฤ jednom s onim ลกto je neophodno uraditi. Lenjost? Ne baลก. Svi ti kanali na televiziji i sajtovi na Internetu napravljeni su tako da vam privuku paลพnju. Bioloลกki smo programirani tako da reagujemo na neoฤekivan zvuk i sliku – tako smo uspeli da, kao vrsta, opstanemo u poslednjih dva miliona godina – i to je u nauci poznata stvar, koju oni koji prave televizijski program i internet sajtove i te kako koriste, puneฤi program i sajtove fleลกujuฤim slikama, zvukom koji je teลกko ignorisati, tu su i drugi ureฤaji s lampicama koje vam skreฤu paลพnju, iritirajuฤim zvukom… Sve iz vaลกe okline kao da vriลกti na vas: "Primeti me, obrati paลพnju, ovo ne smeลก da ignoriลกeลก, vaลพno je!"
Ono ลกto se tada deลกava jeste da se u mozgu poveฤa nivo adrenalina. A kako ovakvih stimulansa ima stalno, nivo adrenalina je stalno poviลกen, na ลกta smo u stanju da se naviknemo, samo ลกto ga onda ลพelimo joลก viลกe, to viลกe uz konstantnu stimulaciju sa svih strana i dobijemo, i rezultat bude da smo stalno napeti, uzbuฤeni, sva oseฤanja su nam intenzivna, bilo da se radi o zabrinutosti, uzbuฤenju, besu, strahu… Postanemo preemotivni i preterano reagujemo na sve. Onda u nekom trenutku opadne nivo adrenalina u naลกoj krvi, a poลกto smo navikli na poviลกen nivo, odjednom osetimo da nam je dosadno, oseฤamo se otupelo, mozak nam ne funkcioniลกe kako treba, to kompletno stanje ฤini nas nemirnim i nervoznim, traลพimo neลกto novo ลกto ฤe nam poveฤati nivo adrenalina. I tako "skakuฤemo" gore-dole s emocijama, od previลกe stimulacije do premalo stimulacije, i vrlo malo vremena provedemo negde izmeฤu, kada je stimulacije taman dovoljno da smo istovremeno i dovoljno opuลกteni i dovoljno usredsreฤeni (to je idealno stanje za obavljanje svih poslova, tada smo najefikasniji).
Sreฤom, moguฤe je nauฤiti kako da sami sebe odrลพite u tom idealnom-za-rad stanju (bilo da se "rad" odnosi na sreฤivanje svojih emocija, donoลกenje ispravnih odluka, ili postizanje nekog specifiฤnog cilja) – sutra proฤitajte kako.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com