Majka ćuti, ali to ne znači da ne pati. Evo šta nosi u srcu, a nikad ne kaže naglas.
Nekad ti se čini da je majka neuništiva. Da sve može. Da ništa ne boli. Ali to je samo maska koju nosi – jer mora. Jer nema kad da stane. Jer je naučena da ćuti i gura dalje, dok joj srce puca tiho, bez zvuka.
Majka ne kaže ništa. Ne žali se. Ne traži pomoć. A ti misliš da je jaka. I jeste – ali ne onako kako ti misliš. Njena snaga nije odsustvo bola, već sposobnost da ga nosi bez da te optereti.
Šta majka nikad ne izgovori
Možda je to strah da nije bila dovoljno dobra. Možda su to godine u kojima je zaboravila sebe. Možda je to tuga koju je potisnula da bi ti imao osmeh. Sve to stoji u njenoj tišini, u načinu na koji pere sudove, u pogledu dok sedi sama u kuhinji.
Tišina kao štit
Majke često ćute jer misle da moraju. Da je slabost reći „teško mi je“. Da će te povrediti ako pokažu koliko ih boli. Zato nose tišinu kao štit – ali taj štit ih iznutra izjeda.
Kako da je vidiš
Ne moraš da je pitaš direktno. Samo je posmatraj. Primeti kad se povuče. Kad joj ruke zastanu. Kad uzdahne bez razloga. To su trenuci kad joj srce govori, a usta ćute.
Pokaži joj da je vidiš. Da ne mora sve sama. Da sme da bude ranjiva. Da ti ne mora biti majka svaki sekund – da može biti i žena, i osoba, i neko ko ima pravo da se slomi.
Majčina tišina je lekcija
U toj tišini ima više ljubavi nego u hiljadu reči. Ali i više bola. I zato, ako imaš majku koja ćuti – ne čekaj da ti kaže. Reci ti njoj. Da je vidiš. Da je čuješ. Da je voliš, i kad ne traži ništa.
Jer ponekad, ono što ne izgovori – najviše vrišti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com