Saznajte zašto mozak pamti blamove, a zaboravlja ključeve – i kako da mu pomognete da pamti korisno.
Koliko puta ste stajali ispred vrata, kopali po džepovima i pitali se: „Gde su mi ključevi?“ A onda vas, niotkuda, stigne sećanje na onu neprijatnu situaciju iz srednje škole kad ste se sapleli pred simpatijom. Zašto mozak pamti blamove kao da su svete relikvije, a zaboravlja stvari koje su nam svakodnevno potrebne?
Mozak ne pamti ono što mu nije „emocionalno važno“
Naš mozak nije hard disk. On ne beleži sve, već selektuje. I to ne baš po kriterijumu korisnosti. Ključevi su dosadni, svakodnevni. Blamovi su nabijeni emocijama – sramotom, stresom, nelagodom. A emocije su ono što mozak voli da „arhivira“.
Sećanja puna osećanja traju duže
Kada doživimo nešto jako – bilo da je to blam, strah ili radost – mozak aktivira amigdalu, deo zadužen za emocije. Ona šalje signal da je to važno i da treba da se zapamti. Zato se sećamo svakog detalja neprijatne situacije, dok ne možemo da se setimo gde smo ostavili telefon pre pet minuta.
Da li možemo da „prevarimo“ mozak?
Možemo, ali uz trud. Ako želite da bolje pamtite svakodnevne stvari, povežite ih sa nečim emotivnim ili neobičnim. Na primer, stavite ključeve u fioku i zamislite da ste tajni agent koji krije dokaze. Zvuči smešno, ali mozak voli dramu.
Zašto je važno da razumemo ovaj mehanizam
Razumevanje kako mozak funkcioniše pomaže nam da budemo manje strogi prema sebi. Niste zaboravni – samo vaš mozak ima drugačije prioritete. Umesto da se nervirate, pokušajte da mu pomognete da zapamti ono što vam stvarno treba.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com