„Truljenje mozga“ – termin koji, nažalost, savršeno opisuje mentalno stanje savremenog čoveka u eri beskrajnih internet sadržaja. Iako nam digitalna tehnologija olakšava život, ona takođe troši naše mentalne resurse, upozoravaju stručnjaci. Profesor Ranko Raičević, predsednik Udruženja neurologa Zapadnog Balkana, objašnjava da ova situacija nije samo prolazna pojava, već simptom mnogo dubljeg problema.
Gost u emisiji „Jutro“ Prve televizije dr. Raičević je naglasio da naš mozak danas pati od preopterećenja više nego ikada. Stalno bombardovanje informacijama smanjuje našu sposobnost fokusiranja i pamćenja. „Pre nekoliko decenija reči poput ‘romantizma’ i ‘skromnosti’ simbolizovali su neke druge vrednosti. Danas, kada je ‘truljenje mozgova’ reč godine, jasno je u kom pravcu idemo“, upozorio je Raičević.
Još 2007. godine, naučna istraživanja su pokazala da čak i običan e-mail može smanjiti sposobnost koncentracije za četvrtinu. Danas je situacija mnogo gora – prosečna osoba drži pažnju na ekranu svega 35 sekundi, dok je pre dvadesetak godina ta cifra iznosila čak 2 i po minuta. Glavni krivac? Stalni protok informacija i naša zavisnost od tehnologije.
Količina informacija uništava koncentraciju
Ljudski mozak, iako je fascinantno razvijen, ima svoja ograničenja. Njegova sposobnost da razlikuje važne od nevažnih informacija je sve slabija i slabija, što dovodi do zamora i pada kognitivnih funkcija. Raičević napominje da sve više ljudi danas ima poteškoća u donošenju brzih odluka, čak i u situacijama koje su nekada bile jednostavne.
„Digitalna demencija” je novi naziv koji se sve više koristi za opisivanje ovog stanja. Iako nije klasična demencija, simptomi su slični – gubitak fokusa, gubitak pamćenja i osećaj mentalnog preopterećenja. „Stalno punimo šolju novim informacijama, ali nikada ne praznimo dno. Mozak jednostavno više ne može da prati taj tempo“, slikovito objašnjava Raičević.
Međutim, postoji rešenje. Raičević ističe da i sami možemo mnogo da učinimo za zdravlje svog mozga. Prekomerna upotreba tehnologije se može kontrolisati: ograničiti vreme provedeno ispred ekrana, povećati fizičku aktivnost i voditi računa o snu. „Deca treba da imaju jasno definisano vreme za tehniku, a odrasli da prave zone bez telefona, kao što su porodična okupljanja ili druženja u kafićima“, predlaže Raičević. Uz malo discipline i svesti, možemo vratiti naše mentalno zdravlje u ravnotežu. Manje vremena na internetu, više kretanja i kvalitetan san su ključni koraci za očuvanje našeg uma u doba digitalne buke.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com