Ono što smo svi čuli kada smo bili mali – da vidimo koliko istine ima u tome?
Da, tehnički gledano, u velikom broju smokava koje rastu u divljini zaista završi mrtva osa, ali to nije ni približno strašno kao što zvuči. Kada ženka smokvine ose uđe u plod smokve da položi jaja, ona često ugine unutra. Međutim, smokva proizvodi poseban enzim poznat kao ficin, koji u potpunosti razgrađuje telo ose i pretvara ga u proteine koje biljka upija. Dakle, hrskavost koju osećate dok jedete smokvu potiče od njenih semenki, a ne od ostataka insekta.
Neverovatan ples prirode: Kako osa „oživi“ smokvu?
Veza između smokve i smokvine ose je jedan od najfascinantnijih primera simbioze u prirodi, procesa u kojem dve vrste pomažu jedna drugoj da opstanu. Smokve nisu klasično voće, već se tehnički smatraju „izokrenutim cvetom“ koji cveta unutar svoje ljuske. Pošto pčele i vetar ne mogu da dopru do unutrašnjih cvetova, smokvi je potreban poseban oprašivač – smokvina osa. Ženka ose ulazi u smokvu kroz sićušni otvor kako bi položila jajašca, i usput oprašuje cvetove. Tokom ovog procesa, ona često izgubi krila i antene, ostajući zarobljena unutra.
Šta se zaista dešava sa osom?
Iako ženka ose ugine unutar smokve, ne treba da brinete da ćete je pojesti. Kao što je pomenuto, moćni enzim ficin efikasno „svari“ telo insekta, ne ostavljajući za sobom nikakve prepoznatljive delove. Ovaj proces je ključan za razvoj ukusnog i sočnog ploda. Priroda je pronašla neverovatan način da reciklira materiju, pretvarajući osu u hranljive materije za smokvu. Tako da, kada sledeći put budete jeli smokvu, setite se da uživate u rezultatu jednog savršenog prirodnog ciklusa.
Da li sve smokve imaju istu „tajnu“?
Važno je napomenuti da se ovaj proces prvenstveno odnosi na divlje sorte smokava. Mnoge komercijalne sorte smokava koje nalazite u prodavnicama su takozvane „partenokarpne“, što znači da mogu da razviju plod bez potrebe za oprašivanjem. Ove sorte su uzgojene tako da im nije potrebna pomoć osa, pa možete biti sigurni da u njima nema nikakvih insekata. Stručnjaci potvrđuju da su pitome smokve koje najčešće jedemo potpuno bezbedne i pogodne čak i za vegansku ishranu. Uz to, smokva je jedno od voćki koje se najmanje tretiraju pesticidima, što je čini zdravim i prirodnim izborom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com