Iako se život u Jugoslaviji često idealizuje, ova tri predmeta jasno pokazuju gde se granica između proseka i privilegije prelamala. U zemlji koja je težila jednakosti, bogataši su ipak imali nešto što je većini ostalo nedostižno.
Kada bi išli u posetu prijateljima, kumovima, rodbini – gosti su uvek bili u situaciji da im se domaćin pohvali novim nameštajem, ugaonom garniturom, gramofonom, novim fićom… I svi su s radošću obilazili novi stan dobijen od države i naglas hvalili lepo uređene sobe, sa heklanim miljeom s ponosom izloženim preko starog EI Niš crno belog televizora. Ali ova 3 kućna uređaja mogli da priušte samo najimućniji (barem u početku njihove proizvodnje i distribucije) jer su bili papreno skupi jer nije bilo dovoljno ponude na tržištu i na njih se čekalo mesecima.
Mašina za pranje veša
Dok su domaćice kod kuće iskuvavale veš u velikom loncu, a zatim ga prale u kadi, bogati su uživali u luksuzu automatske mašine. Oni koji su je posedovali zvali su je „moja drugarica“, jer nijedan drugi kućni aparat nije olakšavao posao kao ona.
Televizor u boji
Prvi televizori u boji bili su prava atrakcija. Srećnici su organizovali filmske večeri za komšije, prikazujući Brus Lija i Lepe Brenu u vibrantnim nijansama. Kupovina takvog televizora značila je odricanje od tri mesečne plate – ali je pretvarala svaki dnevni boravak u bioskop.
Mikrotalasna pećnica
Mikrotalasna pećnica bila je toliko retka da su trgovci jedva nabavljali primerke. Bogataši su se hvalili kako im ova „čarobna“ sprava greje hranu za tren oka i odmrzava namirnice bez muke. Za druge je to bilo nedostižno čudo budućnosti.
Koliko su se stvari samo promenile za 40-ak godina…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com