Da li dogovor sa EU gura Grčku u dublju krizu ili je rešava?

Dogovor Grčke sa kreditorima trenutno ide u prilog svima, ocena je domaćih analitičara, koji međutim ističu i da je na duži rok ovo samo „kupovina vremena“, jer će, bez opcije restrukturiranja javnog duga, dužničko ropstvo Grčke na duži rok da se povećava.

Ekonomisti tvrde da je dogovor bio neophodan, pre svega zbog mogućeg prelivanja grčke krize na druge zemlje, te uticaja na tržišta kapitala, investicije i slabljenja evra u odnosu na dolar.

Da je dogovor kupovina vremena ocenio je profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Foto: Beta

Foto: Beta

„Rešenje je nađeno na liniji na kojoj su insistirali poverioci uz još rigoroznije obaveze Grčke koje sada prati i nadgleda MMF. Grčka će zauzvrat dobiti 86 milijardi evra u trogodišnjem paketu koji će joj pokrivati obaveze, ali će njeno dužničko ropstvo da raste“, rekao je Grubišić.

Rigorozne mere štednje, kao i u prethodnom periodu, objašnjava on, oboriće BDP Grčke, a to je ono što se i ranije dešavalo.

„Grci su zbog tih mera štednje već izgubili u proteklom periodu 25 odsto svog BDP-a, dok je dug u apsolutnom iznosu skočio, kako je to primetio i Janis Varufakis, bivši ministar finansija. Iznos duga će još više skočiti u narednom periodu, ali ovo je strategija kupovine vremena, kakva je vođena i do sada“, smatra Grubišić.

Istina, on kaže da zahvaljujući ovim merama trenutno likvidnost neće biti ugrožena, dugoročno, međutim, to mu se ne čini održivim, a kao jedino dugoročno rešenje vidi delimično restrukturiranje duga, što se sada ne pominje.

Slično stvari vidi i profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris koji kaže da je dogovor očigledno išao u prilog svima, ali i on izražava sumnju u to šta će biti u budićnosti.

„Može se zaključiti da će pomenuti paket mera sačuvati stabilnost bankarskog sistema Grčke. Međutim, pitanje je da li će ta sredstva omogućiti Grčkoj uredno servisiranje dugova u narednom periodu ili će biti ponovo potreban neki novi paket pomoći“, rekao je Fabris.

On podseća da je Grčkoj prethodnih nedelja prošla kroz ekonomski kolaps, ali je to zadesilo i EU, budući da je grčka kriza uticala i na tržišta kapitala, na strane investicije u evrozonu, kao i na kretanje kursa evra u odnosu na dolar.

„Nije ni bilo dileme da li će Grčka postići dogovor s kreditorima, jer bi se u suprotnom recesija produbila kako u Grčkoj tako i u zoni evra. Ako bi Grčka bankrotirala, vrlo je verovatno da bi i zaduživanje za ostale ugrožene zemlje evrozone poput Italije, Španije, Portugala koštalo preskupo i dovelo u pitanje održivost njihovog duga“, rekao je Fabris koji zaključuje da su ustupci bili potrebni sa obe strane, ali da je više ustupaka ipak učinila Grčka.

Bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da bi dogovor, pre svega, trebalo da stvori preduslove da se grčke banke vrate u normalno poslovanje, kako se negativni efekti ne bi prelili na privredu, što bi brzo dovelo i do ozbiljnijih gubitaka u BDP-u i u poreskim prihodima zemlje.

„Dogovor bi trebalo da stabilizije situaciju, a pre svega da pokrene mogućnost da Evropska centralna banka obezbeđuje kredite za likvidnost grčkim bankama. Tako će se stvoriti preduslovi da se grčke banke vrate u normalno poslovanje, što je jako važno da se negativni efekti ne bi prelili na privredu“, rekao je Šoškić.

U suprotno, kaze, to bi, zbog prolongiranja situacije, brzo počelo da izaziva ozbiljnije gubitke i u BDP-u i u poreskim prihodima zemlje, a sa novim paketom mera, dodaje, Grčka ponovo kreira preduslove da se kroz normalizaciju poslovanja banaka i obnavljanje poverenja u finansijski sistem, uspostave pozitivni privredni trendovi koje je ta zemlja imala prošle godine.

„Ovako, Grčka će potencijalno doći u već dugo željenu poziciju rasta privredne aktivnosti i zaposlenosti u zemlji“, poručio je Šoškić i naveo da je to važno za Grčku ali i za region, kako bi se stabilizovale privredne i finsijske prilike.

„To je važno i za kreditore, koji će tek sa privrednim oporavkom Grčke zaista doći u priliku da lakše naplaćuju svoja potraživanja od te zemlje“, rekao je Šoškić.

On je objasnio da, svaki put kad kreditori odobre pozajmicu, Grčka dobrim delom vraća dug privatnim poveriocima, i dolazi do promena u strukturi vlasništva grčkog duga.

Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije, i administraciju (FEFA) Ana Trbović tumači dogovor Grčke i EU kao poruku da je poverenje u grčku vladu okrnjeno zbog čega, kako kaže, novi predlog EU predviđa unošenje instituta koji jačaju poverenje i osiguravaju da će grčka vlada uraditi ono što je obećala.

„Predviđa se, prema objavljenim delovima dogovora, pored mera o oporezivanju i penzijskih reformi, ne samo dodatan nadzor grčkih finansija od strane MMF-a, nego i prethodna provera svih reformskih zakona koja će Grčka usvajati“, navodi Trbović.

Ona je ocenila da zahtevi kreditora imaju smisla, ali i ukazala da je sada pitanje kako će se prihvatiti u Grčkoj, budući da je vladajuća partija levičarska i da su napravili predizbornu kampanju zalaganju za manje uplitanje EU u vođenje grčke politike.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake