Sapsan – najduži brzi voz na svetu (video)

Voz „Sapsan“, najduži brzi voz na svetu, danas je najverovatnije najpogodniji i najbrži način putovanja između Moskve i Sankt Peterburga i tu udaljenost prelazi za ravno četiri sata.

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

Glavni rival „Sapsanu“ – avion, istu udaljenost prelazi za sat vremena, ali tu valja uračunati sasvim uobičajena tri- četiri sata, koji se moraju provesti u saobraćajnim gužvama, po kojima je poznat glavni grad Rusije, isto kao i Sankt Peterburg, a takođe dosta vremena oduzima čekiranje na aerodromu, te voz „pruža“ znatno manje stresa za putnike.

Voz „Sapsan“, nazvan po sivom sokolu, iz centra Moskve za Sankt Peterburg kreće 10 puta dnevno, dupli „Sapsan“ tri puta, sa Lenjingradske stanice, iz dela grada poznatog kao „Trg tri železničke stanice“- pošto su u neposrednoj blizini, pored Lenjingradske i Jaroslavska i Kazanska železnička stanica.

Putnici prilikom ulaska na stanicu moraju da prođu stroge bezbednosne provere i kontradiverziona vrata pri ulazu na stanicu, velika je gužva, jer, avgust je tradicionalno važan mesec za Ruske železnice i u tom mesecu svake godine ima najviše putnika i ti dani najviše su stresni za transportni sektor Rusije, dok spiker na ruskom i engleskom obaveštava putnike na kom se peronu voz nalazi i saopštava red vožnje.

Bela, aerodinamična kompozicija „Sapsana“ od 20 vagona, i kada stoji na peronu, izgleda kao da se kreće, a to je prvi voz velike brzine u Rusiji, koji je sa radom počeo decembra 2009, na testovima je dostigao brzinu od 291 kilometra na sat i postavio apsolutni brzinski rekord u ruskom železničkom transportu.

Od 1. avgusta 2014. ustanovljen je dupli „Sapsan“, sastavljen od dva voza, odnosno 20 vagona, koji je, svojom dužinom od 500,78 metara, unet u Ginisovu knjigu rekorda kao najduži svetski brzi voz, koji prima neverovatnih 1.108 putnika, naravno, dva puta više od jednog „Sapsana“, koji prima 554 putnika.

Led ekrani prikazuju brojeve vagona i odredište, dok veoma ljubazno osoblje „Sapsana“ u sivim uniformama proverava pasoše i karte putnicima pre ulaska.

Odmah po ukrcavanju, primetna je čistoća vagona, „može da se jede s poda“ i moderna elegancija u sivo-plavim bojama.

Prijatan glas iz zvučnika obaveštava putnike da je pušenje u celom vozu strogo zabranjeno, kao i korišćenje elektronskih cigareta i svi su zamoljeni da svoje telefone stave na nečujni režim, zbog udobnosti svih putnika, te da postoje kamere i sigurnosno osoblje, dok je, po redu vožnje, „Sapsan“ u kome je bio i reporter Tanjuga, trebalo da pođe za Sankt Peterburg u 13.40 sati.

Voz nečujno polazi u predviđeno vreme, sa 40 sekundi zakašnjenja i lagano ubrzava, dok veliki led ekran u svakom vagonu sve vreme prikazuje informacije o ruti, broju vagona, spoljnoj temperaturi, kao i trenutnoj brzini.

Dok izlazi iz Moskve, „Sapsan“ ide do 100 kilometara na sat, a kasnije ubrzava i ide brzinom od oko 220 kilometra na sat, dok je maksimalna brzina duplog voza, teškog 1.302 tone, oko 250 kilometara na čas.

Sama konstrukcija i veoma meki tepisi pružaju komfor i sjajnu izolaciju od buke i čak i pri toj brzini jedva da se čuju bilo kakvi zvukovi, a posebno je zanimljivo da nema nikakvih zanošenja, te i pri brzini od 220 kilometara na čas možete sasvim opušteno i čitljivo da pišete.

U „Sapsanu“ održava se konstantna temperatura od 22 stepena, bez obzira na spoljnu temperaturu, koja može biti od 40 do 30 stepeni, a prozori u vagonima sačinjeni su od izolacionog stakla sa više slojeva, dok zimi cirkuliše topao vazduh, koji sprečava kondenzaciju i magljenje prozora.

Stjuarti u „Sapsanu“ često prolaze vagonima i služe kafu, čaj, vodu, sokove, koji su besplatni za putnike premijum klase, a za ekonomsku klasu su po veoma prihvatljivim cenama, recimo, odlična espreso kafa je 150 rubalja.

Takođe, prolazi i stjuard sa kolicima na kojima su besplatna izdanja dnevnih novina, a periodično tuda promiču i kolica koja skupljaju otpatke koje ostave putnici, jer dozvoljeno je da jedu sopstvenu hranu koju su poneli.

Pored premijum, biznis i ekonomske klase, „Sapsan“ ima i vagon bistro, sa veoma pristupačnim cenama, kao i vagon i toalet koji su potpuno prilagođeni osobama sa invaliditetom, a voz takođe ima i svoj besplatan internet, na usluzi svim putnicima.

Svaki vagon ima veliki ekran na kome se prikazuju dokumentarni i igrani filmovi, dok svaki putnik dobija svoje slušalice, koje može da stavi u multimedijalni uređaj, smešten kod svakog sedišta i tako bira i jačinu zvuka, vrstu muzike, ili zvuk izabranog filma.

Nakon sat vremena putovanja, spiker upozorava da se približava stanica Tver i da se putnici kojima je to destinacija pripreme, jer se voz zadržava svega minut na stanici i zaista nakon 60 sekundi nastavljamo putovanje.

Pre Sankt Peterburga, voz staje samo na još jednoj stanici, u Višnjem Voločeku i tu se takođe zadržava tačno jedan minut, a putem „Sapsan“ stiže na „Moskovski vokzal“, odnosno železničku stanicu u Sankt Peterburgu, tačno po redu vožnje, u 17.40, odnosno, udaljenost od glavnog grada Rusije do Sankt Peterburga, 649,7 kilometara, prelazi za tačno četiri sata.

Nemoguće je u Rusiji naći čoveka koji makar jednom nije putovao vozom, a teško je i zamisliti moderan život bez vozova, a pre 179 godina, prva železnička linija od Sankt Peterburga do Carskog sela označila je početak istorije Ruskih železnica, koje sada pokrivaju celu ogromnu Rusiju, a zahvaljujući „Sapsanu“, te udaljenosti se veoma udobno i brzo prelaze.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake