Turbulencije u Kini koštale svetske berze 5,0 biliona dolara

Vrednost akcija na svetskim berzama je od 11. avgusta, kada je Kina iznenadila tržišta i devalvirala juan, smanjena za više od pet biliona dolara, a akcije na kineskim berzama nastavile su da padaju i danas, pokrenuvši novi talas koji je oborio deonice na globalnim tržištima.

Do potonuća na berzama došlo je nakon što najnovija intervencija zvaničnog Pekinga na tržištu nije uspela da ulije poverenje i ublaži zabrinutost u vezi sa usporavanjem rasta druge po veličini svetske ekonomije.

Peking je tokom vikenda saopštio da će kineski državni penzioni fond, koji je na kraju 2014. upravljao sredstvima vrednim 3,5 biliona juana, prvi put početi da kupuje akcije na berzama, kao najnoviji pokušaj smirivanja tržišta, prenosi agencija Frans pres.

Prema dokumentu koji je usvojio Državni savet Kine, lokalni kineski penzioni fondovi mogu da izdvoje do 600 milijardi juana (97 milijardi dolara) za stabilizaciju situacije na berzanskom tržištu kontinentalne Kine.

U dokumentu, čije delove prenosi list Čajna dejli, navodi se da je penzionim fondovima dozvoljeno da investiraju do 30 odsto aktiva u hartije od vrednosti. Trenutno se neto aktive fondova procenjuju na dva biliona juana.

Akcije na berzi u Šangaju su danas potonule 8,49 odsto, a više od 800 akcija dostiglo je dnevni limit pada od 10 odsto, navodi „Blumberg“. Šenženski kompozitni indeks pao je 7,70 odsto na 1.882,46 poena. Akcije naftnih giganata PetroČajne i Sinopeka pale su 4,90 odnosno 8,94 odsto. Kretanje deonica na kineskim berzama pokrenulo je veliki pad akcija i na berzama širom Azije i Evrope.

„Kolaps azijskih tržišta pokrenuo je talas i na evropskim berzama. Bez obzira na to šta kineska vlada i Narodna banka Kine govore ili rade, oni trenutno uče lekciju koju su naučili mnogi pre njih – da sa tržišnim silama možeš da se boriš tek neko vreme pre nego što izgubiš“, rekao je analitičar kompanije IG, Alistar Mekreg.

Foto: Beta

Foto: Beta

Slabljenje privrede i nedavna iznenađujuća devalvacija juana uticali su na berze, uprkos obećanju tržišnih regulatora da će nastaviti da stabilizuju akcije. Kina je pre dve nedelje devalvirala juan, što je protumačeno kao pokušaj jačanja izvoza i izazvalo zabrinutost u pogledu zdravlja njene privrede.

Kineska komisija za hartije od vrednosti (CSRC) saopštila je da će državna Korporacija za finansiranje (CSF), koja je zadužena da u ime vlade kupuje državne obveznice, imati dugoročnu ulogu u podršci berzi, ali neki investitori su skeptični da će to biti dovoljno da podrži tržište.

Kineske vlasti su pružile snažnu podršku berzama u zemlji, nakon što je ključni šangajski indeks potonuo više od 30 odsto u periodu od tri nedelje sredinom juna.

Honkonški indeks danas je pao 5,17 odsto na najniži nivo od maja 2014, a tokijski Nikei pao je 4,61 odsto. U Evropi je britanski indeks FTSE 100 potonuo 4,47 odsto na 5.911,60 poena, frankfurtski DAKS 30 5,25 odsto na 9.593,40 poena, spustivši se ispod 10.000 poena prvi put od januara.

Indeks briselske berze pao je 5,2 odsto na 3.258,59 poena a, pored zabrinutosti u vezi sa Kinom, na njegov pad uticalo je potonuće deonica maloprodajnog giganta Delez od gotovo sedam odsto. Pariski indeks KAK 40 pao je 4,08 odsto na 4.442,08 poena.

Na Moskovskoj berzi, pad indeksa RTS je tokom današnjeg trgovanja dostigao bezmalo šest odsto i taj indikator se spustio 716,74 poena, što je minimum od decembra 2014, kada je rusko finansijsko tržište doživljavalo snažna kolebanja. Indeks MMVB  je pao blizu 2,5 odsto, na 1.621,9 poenam, preneo je Finamrket.ru

Kurs evra na početku današnjeg trgovanja na Moskovskoj berzi uzleteo je za 3,01 rublje, na 81,65 rubalja, čime je premašio ovogodišnji maksimum od 81,55 rubalja, dostignut 30. januara.  Tako skup evro nije bio od 15. decembra 2014, podsetio je Tas.

Cene sirovina su danas dramatično potonule, a američka „laka“ nafta spustila se ispod 40 dolara za barel u svetlu strahovanja u vezi sa usporavanjem kineske privrede, koje je podstaklo investitore da se okrenu sigurnijim investicijama poput zlata.

„Blumbergov“ indeks sirovina, koji prati cene 22 sirovine, pao je 1,7 odsto na 86.3542 poena na najniži nivo od avgusta 1999. Cene sirovina u padu su od početka godine zbog strahovanja od pada tražnje u Kini, vodećem potrošaču industrijskih metala i energenata.

„Kineska vlada ne može ulivati realan novac u tržište svaki put kad ono padne. Kao prvo, vlasti neće moći da zaustave kolaps berze, a kao drugo, od državnih intervencija obično profitiraju špekulanti, pa država ispada naivna“, rekao je analitičar kompanije „Filip sekjuritiz“ Čen Singju.

Kineska ekonomija, ključni pokretač globalnog privrednog rasta, prošle godine je napredovala najsporijim tempom od 1990, a njen rast je ove godine dodatno usporio, na sedam odsto u prvom i drugom kvartalu. Peking pokušava da preorijentiše privredu ka održivoj domaćoj potrošnji u odnosu na raniji izvozno orijentisan model.

Prerađivačka industrija u Kini u avgustu je potonula po najvećoj stopi za blizu šest i po godina, usled pada narudžbi, kako sa unutrašnjeg tržišta, tako i sa stranog, pokazuju preliminarni rezultati istraživačke kompanije Markit.

Očekuje se da će odliv kapitala iz Kine porasti u svetlu pesimističnosti investitora u pogledu prognoze kretanja valute i celokupne ekonomije. Investitori smatraju da Narodna banka Kine treba brže i agresivnije da labavi monetarnu politiku. Iako centralna banka insistira da nema razloga za novo slabljenje juana, ekonomisti veruju da će je politički pritisci primorati da dozvoli postepeno slabljenje valute.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake