Ispovest zlostavljanog muškarca

„Ne radi se o priči, više je posmatram kao neki primer nasilja. Svašta ima, svašta se dešava, ali jasno ukazuje na to da nije sve crno i belo. Uvek se polazi od pretpostavke nevinosti žene. Jadna bića koja muče zli muškarci. Ne nije tako. Šapatom, ali počinje da se govori o psihičkom nasilju žena nad muskarcima.“ (drdoktor)

Foto: Mikegi/Pixabay.com

Foto: Mikegi/Pixabay.com

Sve je ostavio zbog nje, ali nakon užasnih fizičkih i psihičkih napada, odlučio je da ode. Spakovao je najnužnije stvari i doslovice pobegao od nje.

Ovo je njegova ispovest:

„Na fakultetu sam upoznao devojku pametnu, smešnu i seksepilnu, imala je sve o čemu sam oduvek sanjao. Prijatelji su bili zavidni zbog moje veze s njom, govorili su mi da sam srećan što imam takvu bombu od žene. Ona je napustila fakultet i pohađala neki kurs.

Poželela je da se preseli u malo mesto koje se nalazilo usred ničega, četiri sata vožnje udaljeno od grada. Tražila je da sve napustim i krenem s njom. Koji sam ja idiot. Ona je imala neke probleme pa sam verovao da želi da započne novi život okružena svojom porodicom. Ostavio sam svoj posao, stan, prijatelje i porodicu i preselio s njom. Nije prošlo ni dva dana kada je zlostavljanje počelo. Bio sam udaljen oko 300 kilometara od ljudi koji bi bili uz mene. Bilo je brutalno, a nisam imao gde da odem, kome da se požalim – ona je to znala. Uglavnom, moj pakao na zemlji trajao je osam meseci. Proživljavao sam emocionalno, mentalno, fizičko i finansijsko zlostavljanje.

Pronašao sam drugi posao tamo, ali nisam vidio ni novčića od onoga što sam zaradio u sedam meseci. Stalno mi je nešto prigovarala, govorila mi kako ništa ne vredim, da sam glup… Bila je zima i bile je vrlo hladno kada je počela da me premlaćuje. Udarala me u lice, vrištala, grebala me. Branio sam se i sklanjao sam se od noževa s kojima me je mogla napasti. Prebijen i slomljen spakovao sam nešto malo stvari u kesu pošto me je jednom skoro ubola nožem. Otišao sam na posao i tiho zamolio šefa da kontaktira mog prijatelja koji je velikodušno ostavio planove koje je imao i odvojio osam sati da dođe po mene i odveze me u grad, mojoj kući. Od tada je prošlo oko godinu i po. I dalje pokušavam da pobegnem od onoga što mi se dogodilo tako da igram puno glupih video igara, napijem se s prijateljima itd. Pokušavao sam da se saberem, učinim nešto za sebe, ali iskreno – ne prođe dan a da ne razmišljam o njoj i tome šta mi se dogodilo, šta se njoj dogodilo da je postala takva.

Ovo je istina o nasilju u porodici.“ (kurir.rs)

Napišite i vi šta mislite o ovome na Forumu Krstarice…

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar