Da li su pingvini dobrodošli u Beograd?

Beo zoo vrt u svojoj velikoj porodici već je imao pingvine i to pre dvadesetak godina. Oni su se nalazili u bazenu u kome su danas nastanjene foke. Uskoro, vrt će ponovo dobiti pingvine koji će stići iz segedinskog vrta. Ta priča o njihovom dolasku i ponovnom otvaranju pingvinarijuma aktuelizovana je još krajem prošle godine kada je na čelo beogradske oaze došao Srboljub Aleksić.

A polovinom jula, na rođendanu vrta, gradonačelnik Siniša Mali je obznanio da će ova investicija biti vredna 250.000 evra i da bi pingvinarijum trebalo da bude otvoren na jesen. Istovremeno je najavio da će životinjski fond biti dodatno obogaćen. Naseljavanje pingvina i ostalih novih vrsta u kuću životinja na Kalemegdanu izazvalo je negodovanje dela javnosti, a među njima su i studenti Biološkog fakulteta, koji su za danas u 17 časova najavili čak protest protiv otvaranja pingvinarijuma.

– Izdvajanje 250.000 evra u te svrhe nema smisla s obzirom na to u kakvim lošim uslovima žive životinje u „Vrtu dobre nade”. Mi tražimo da se taj projekat obustavi, a novac preusmeri na poboljšanje uslova za stanare vrta. Ukoliko postoje životinje za koje se ne može obezbediti adekvatna okolina, njih treba poslati u prirodne rezervate – smatra Sara Milovac, jedna od studentkinja.

Da li je odluka o izgradnji pingvinarijuma možda politička, jer pri njenom donošenju nije konsultovana stručna javnost, pita se veterinar Dunja Kovač.

– Afrički pingvini odgajani su u zatočeništvu i mogu da egzistiraju na 30 stepeni. Staranje o njima je veoma komplikovano. Voda mora da ima propisanu pe-ha vrednost, salinitet i temperaturu od 5 do 10 stepeni Celzijusa – kaže Kovač, a sve to košta. Ona sumnja da naš vrt ima mogućnosti za držanje ove vrste.

Elvir Burazerović iz „Orke” neće učestvovati u najavljenim protestu. On smatra da bi trebalo da se uradi stručno tumačenje uslova u Beo zoo vrtu i na osnovu toga dati konkretne preporuke i videti da da li vrt uopšte treba tu da ostane ili da se izmesti.

Da bi uslovi života u vrtu trebalo da se poboljšaju priznao je, pre nekoliko meseci, i Srboljub Aleksić, direktor. On je istakao jedan od prioriteta, a to je oplemenjivanje prostora za stanare vrta – sadnja dodatnog zelenila i nabavljanje igračaka za stanare.

– Životinjama ne možemo da obezbedimo veći prostor, ali zabavu unutar prostora možemo. Ništa od toga ne iziskuje velike troškove, a životinjama znači. Na tome već rade naš veterinar i zaposleni koje šaljemo na seminare – ukazao je Aleksić dodajući da se vrt u dogledno vreme sigurno neće seliti iz centra grada jer Beograd nije jedinstven po lokaciji na kojoj je kuća životinja. Vrtovi u centru metropola, podsetio je on, postoje u bečkom Šenbrunu, Berlinu, njujorškom Central parku…

(D.A. – A.V., Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.