Nema rešenja izbegličke krize bez Balkana

Foto: Beta

Šefica tima za pregovore sa EU Tanja Miščević zatražila je danas da Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana budu uključene u izradu planova za rešavanje izbegličke krize sa kojom se suočava EU.

„Zaista mislim da Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana jesu odgovor ili deo velikog pazla (puzzle) koji je potreban da EU odgovori na sva tri nivoa izazova sa kojima se suočava“, navela je Miščević na skupu Sistem azila i migracija: Izbeglička kriza i reformski procesi u beogradskom hotelu Metropol.

Navela je tri izazova u vezi sa migrantskom krizom – kako rešiti status onih koji su već u Evropi, kako zaustaviti priliv odnosno pomoći Turskoj da bude mesto prve trijaže i kako naći rešenja za uzroke kriza u zemljama poput Sirije i Pakistana.

„Nema uspešne spoljne, bezbednosne i odbrambene politike EU u kojoj zemlje Balkana nisu deo odgovora. Zato često tražim od kolega iz EU da moramo biti deo izrade globalne strategije koja se radi, moraju se čuti naši argumenti“, rekla je šefica pregovaračkog tima.

Prema njenim rečima „zamor od proširenja je samo izgovor“.

Otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU važno je i u kontekstu rešavanja izbegličke krize, istakla je Miščević, dodavši da je politika azila u poglavlju 24, ali da se poglavlje 23 odnosi i na dobru primenu ljudskih prava.

Kao jedan od problema za rešavanje problema izbeglica navela je da Srbija i druge zemlje regiona nemaju pristup podacima evropskog sistema podataka o tražiocima azila Eurodak (Eurodac). Balkanske zemlje su u februaru zatražile pristup toj bazi u okviru rešavanja migrantske krize, a prema rečima Miščevićeve za sada nema odgovora.

Predstavnica Visokog komesarijata za izbeglice u Srbiji (UNHCR) Ljubinka Mitrović ocenila je da je sada „dobra prilika da se u Srbiji načini progresivan zakon o azilu“, nakon promene situacije i iskustava stečenih sa tranzitom velikog broja izbeglica.

Ocenila je da je postojeći Nacrt zakona o azilu „korak napred u odnosu na postojeći zakon“, i dodala da su date preciznije definicije, i da će to biti dobro i za državne organe koji sprovode posao i za same izbeglice i tražioce azila.

Kao jedan od predloga UNHCR-a navela je da je potrebno da se dodatno unaprede odredbe o postupanju sa maloletnicima bez pratnje i usaglase sa medjunarodnom Konvencijom o pravima deteta.

Predstavnica Kancelarije za azil je kao značajne izmene u sadašnjem Nacrtu zakona izdvojila uvodjenje jedne umesto dve faze prijave za azil, što znači da više neće postojati evidentiranje nakon kojeg tražilac azila ima i rok od 72 sata da se javi u neki od centara za azil, već će se odmah sprovoditi registracija, sa rokom od 15 dana za podnošenje zahteva za azil.

Dodala je da je značajno što će Upravni sud donositi odluke o žalbama po odluci Kancelarije za azil.

Skup je organizovan u okviru projekta Umrežavanje i gradjenje kapaciteta za efektivniju migracionu politiku u Srbiji koji sprovodi Grupa 484 uz podršku Ambasade Norveške.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar