Sećanje na hrabrog Srbina Srđana Aleksića

Srđan Aleksić, Srbin iz Trebinja u Bosni i Hercegovini, ubijen je na današnji dan pre 21 godinu u trenutku dok je spašavao svog sugrađanina Bošnjaka na pijaci u tom gradu, što je u savremenoj istoriji ostalo zapisno kao najplemenitiji događaj.

Foto: Beta

Foto: Beta

Jedna ulica u Beogradu će danas dobiti nazivi po tom savremenom srpskom junaku.

Malo je onih koji ne znaju ko je bio Srđan Aleksić. Trebinjski mladić koji je svojom plemenitošću opomenuo i zadužio. To, međutim, ne znači da ovu priču ne treba stalno ponavljati – dok je sveta i veka.

Ono što je pre 21 godinu Srđan učinio na trebinjskoj pijaci ostaće u kolektivnoj memoriji kao jedan od najplemenitijih činova vremena u kojem je zlo imalo glavnu i presudnu reč.

Njegov otac nakon Srđanove smrti oblepio je Trebinje plavim smrtovnicama na kojima je pisalo: „Obaveštavamo rodbinu, prijatelje kumove i poštene građane da je naš Srđan Radov Aleksić ispunjavajući ljudsku dužnost tragično završio svoj mladi život“

Tog januara pre 21 godinu u Trbinju je bila vojska, bili su Srbi i Muslimani.

Srđan je na trebinjskoj pijaci video kako pijani vojnici maltretiraju čoveka. Legitimisali su ljude i zatekli Alena Glavovića, čiji je neoprostiv greh bio njegova bošnjačka nacionalnost. Počeli su ga, naočigled cele trebinjske tržnice, surovo tući. Reagovao je samo Srđan. Skočio je na jednog od vojnika i dao svom „grešnom sugrađaninu“ priliku da beži koliko ga noge nose. Vojnici su nastavili s poslom. Valjda im je bilo već svejedno koga tuku, Bošnjaka ili čoveka koji mu je skočio u odbranu. Srđanu niko nije pritekao u pomoć. Vojnici su ga tukli kundacima pušaka, sve dok ih posao nije umorio. Tad su priskočili ljudi i odvezli Srđana u bolnicu, gde je pao u komu i živio još šest dana. Na današnji dan 1993. godine odbrojao je zadnji dan svog života. Umro je na Savin dan, u 27-oj godini života.

Njegov otac Rade oblepio je Trebinje plavim smrtovnicama na kojima je pisalo: „Obaveštavamo rodbinu, prijatelje kumove i poštene građane da je naš Srđan Radov Aleksić ispunjavajući ljudsku dužnost tragično završio svoj mladi život, na Savin dan 1993. godine u 14. časova.“

Smrt je Srđanu Aleksiću možda bila suđena, ali zaborav na sreću nije. Ostao je živ Alen Glavović, čovek čiji je život Srđan Aleksić platio svojim životom, a ostala je među dobrim ljudima i priča o gradskom dečku, sinu osnivača i trenera Košarkaškog kluba Leotar, koji je između ljudstva i srpstva po Vučurevićevom receptu izabrao ljudstvo.

„On leži a ja hodam. Lež“o bi ja, a on bi hod“o. Ispalo je da je on poginuo za mene. Tako je valjda moralo biti, pričao je godinama kasnije Alen Glavović, koji je na kraju sa porodicom pobegao iz Trebinja i nastavio svoj život u Švedskoj.

Trebinjsko groblje, pričaju oni koji su tome svedočili, bilo je prepuno na Srđanovoj sahrani.

Govor Srđanovog oca Rada ostao je zabeležen, a on je tada rekao: „Omladino, vama govorim, jer vas je ovde najviše. Pogledajte, svud okolo su humke vaše braće. Kada sam prije nepunu godinu i po dana u ovu grobnicu spuštao moga Vuja, kao da je onda ovo zlo i krenulo. Evo, danas, kad u ovu istu grobnicu spuštam i moga Srđa, nadam se da će ovo zlo da i stane. Danas mi je neobično teško jer dolaze mi mnogi prijatelji, poznanici i sugrađani da mi izraze saučešće, a neki od njih i da se pozdrave sa mnom, jer odlaze iz ovog grada i možda se nikad u njega neće vratiti…“

Godine 2014. Srđan je odlikovan posthumno Ordenom za humanost, ljudskost, koji dođeljuje Evropski pokret u Bosni i Hercegovini, a 2012. Aleksić je odlikovao tadašnji predsednik Boris Tadić Zlatnom medeljaom „Miloš Obilić“ za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva.

Srđan Aleksić dobija ulicu na Novom Beogradu

Gradski menadžer Goran Vesić danas će otkriti ploču sa nazivom ulice Srđana Aleksića na Novom Beogradu (bivša Ivana Ribara 13).

Ploča se otkriva danas, na godišnjicu smrti Srđana Aleksica, 27. januara 1993. godine.

Aleksić je mladi Srbin iz Trebinja koji je izgubio život braneći svog sugrađanina Bošnjaka od batinanja.

Kako je navedeno u saopštenju Gradske uprave, otkrivanju ploče prisustvovaće i sekretar Skupštine grada Beograda Sonja Podunavac.

Dogadaju će prisustvovati i članovi Gradskog veća Aleksandar Marković, Stevo Marušić i Dragomir Petronijević, sekretarka Sekretarijata za komunalno-stambene poslove Nina Jandrić i autorka dokumentarnog filma „Srđo“ Sanja Dragićević, koja će se i obratiti prisutnima.

(Tanjug)

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • kogdestakako

    Stvarno, „…između ljudstva i srpstva…“? Da li je ovo podlo uvlačenje ponižavajućih konotacija ili znak da je pisac članka nekompetentan? Koliko su ovakve generalizacije neophodne? Ne znam kako to ovakve „verbalne akrobacije“ doprinose duhu plemenitog događaja koji bi ovaj članak trebalo da nam opiše. Je li pisac opsednut Vučurovićem? Čovek želi da pročita da se nešto lepo i ohrabrujuće, ne tako davno, desilo u ovom depresivnom svetu, a onda se nađe prepametni „novinar“ da sve pokvari i ispolitizuje. Možda je novinar zombi, jer je dopisnik sada već nepostojećeg Tanjuga.

  • Ljubica

    Neka je večna slava i veliko hvala hrabrom i plemenitom Srđanu Aleksiću koji je dao svoj život braneći nedužnog čoveka. Srđanovo žrtvovanje života me podseti da je Maksim Gorki imao pravo kad je zapisao „Čovek, kako to gordo zvuči.“ I posle skoro četvrt veka, Srđan je prisutan u srcima svih koji žele mir i slogu među ljudima, bez obzira na to kojoj naciji i veri pripadaju. Drago mi je što se Beograd, sa zakašnjenjem, bar malo odužio divnom mladiću čija smrt je velika opomena, ali i vraća veru i nadu da čove čoveku nije vuk.

Ostavite komentar