Srpske banje na prekretnici: Dođeš star, a odeš razočaran…

Boravak u banji radi šetnje i uživanja, bilo zbog krštenice ili neke hronične boljke o trošku države – pravo je koje je otišlo u prošlost. Mnogi mlađi penzioneri nikada nisu doživeli da se banjaju i uživaju i po mesec dana u miru i zelenilu, na račun zdravstvenog osiguranja, koje su plaćali 40 godina, što je početkom osamdesetih bilo uobičajena pojava. Često citirani stih Branislava Nušića „Soko banja – soko grad, dođeš star odeš mlad”, špacir po Vrnjačkoj Banji ili ispijanje kafice u Kur-salonu Banje Koviljače neke su ilustracije naše nekadašnje odanost srpskim banjama. Nekad bilo, sada se pripoveda…

Foto: Beta

Foto: Beta

Ako je za utehu, raste broj onih koji stižu do banje, uz pomoć zdravstvene knjižice i uputa lekara, ali se takvo banjanje isključivo vodi kao nastavak bolničkog lečenja. Tako se, u prvih šest meseci 2016., o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje lečila 25.521 osoba, što je za 24,48 odsto više osiguranika nego lane. To je Fond platio milijardu i 277 miliona dinara. Na plaćeni boravak u u banjskom lečilištu o trošku RFZO mogu da računaju samo ozbiljno bolesni ljudi: najčešće dijagnoze zbog kojih komisije Fonda odobravaju rehabilitaciju su potpuna ili delimična oduzetost jedne polovine tela posle šloga, prelom natkolenice ili potkolenice, stanje nakon ugradnje veštačkog kuka ili kolena i stanje posle akutnog ponovljenog infarkta.

Profesor Medicinskog fakulteta dr Tomislav Jovanović, specijalista balneologije duže od 30 godina, kaže da ga o značaju banja za zdravlje jedne nacije, ali i privredni razvoj niko ništa nije pitao, čak ga, kažu, nadležni ignorišu! Kao lekar, nema dilemu da banje imaju centralni medicinski značaj. Upravo savremenu, atlantsku medicinu, zasnovanu na aparatima i lečenju već nastalih bolesti, on okrivljuje za potiskivanje banjskog lečenja u drugi plan.

– Savremeni čovek ima dve želje: da živi što duže, ali da ne bude bolestan i da taj produženi životni vek provede na kvalitetan način. Banje su u tom cilju nezamenljive, jer su okrenute prevenciji bolesti. Zato su u razvijenim državama banjsko lečenje smatra uštedom, a ne troškom. Francuska korišćenjem svojih 78 banja štedi milijardu evra zdravstvu. Nažalost, u obrazovanju budućih lekara o banjama se malo uči – kaže dr Jovanović.

On dodaje da su banje podjednako važne i za lečenje i za turizam. Podseća da svake godine oko 100.000 stanovnika Srbije, zdravih i platežno jakih, odlazi u banje u okruženju – u Mađarsku i Sloveniju, a prošle godine je za boravak u banjama Srbije prodato samo 40.000 vaučera.

– Sve e banje u Slovenije, posle Prvog svetskog rata, napravili su balneolozi iz Srbije. Danas na svakoj raskrsnici viđamo bilbordi s reklamom za banje u Sloveniji, a naše su potpuno zanemarene. Pošto smo dozvolili da propadnu, sada tražimo kupce za njih – kaže naš sagovornik.

Dr Jovanović navodi i da Nemačka svojim banjama, kao nacionalnom blagu, daje veliki značaj i prioritet. Prvo, 800.000 kreveta u banjama Nemačke pripada državnom zdravstvenom osiguranju, a svakom godišnjem kongresu o banjama obavezno prisustvuje kancelarka da iz prve ruke čuje koliko su banje državi uštedele pare.

– Banje su, uz poljoprivredu, budućnost privrednog razvoja Srbije. Imamo šanse da vratimo banje u zlatno doba, ali za to je potrebno pitati stručne ljude kakve programe banje treba da ponude. U Srbiji postoji oko 50 banja, mada se koriste potencijali samo nekih. Kada bi oživeli banje, uposlili bismo u njima najmanje hiljadu ljudi. Na mnoge banje stavljen je katanac jer se njima loše upravljalo. Propadanje banja kod nas je počelo devedesetih godina – navodi dr Jovanović

Prof. dr Olga Popović Mladenović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, kaže da banje imaju svoje medicinsko opravdanje, ali je ono kao „šlag na torti”: pacijent koji trpi bolove i nalazi se u akutnom pogoršanju neće od banje imati koristi koju dobijaju hronični bolesnici kojima lekovite vode ili blata mogu doneti olakšanje. Ona dodaje da boravak u banji godi zdravlju, čak i kada nas ništa ne boli, jer je to odmor na kojem smo posvećeni svom telu i duhu, a ne zabavi, šopingu…

Doktorkin je savet da u banji treba biti razuman i uplatiti terapije koje su najkorisnije u određenim bolesnim stanjima. Ona podseća da masaže čokoladama ili toplim kamenjem nisu rehabilitacija, već je reč o spa tretmanima koji se mogu dobiti i usred Beograda. Svakom preporučuje da se u banji šeta, kupa u bazenima s lekovitom vodom (ako za to nema zdravstvenih kontraindikacija), koristi tretmane podvodnom masažom i obavezni kinezi program, vežbe u fiskulturnoj sali. Ovo preporučuje osobama koje leče prelome i povrede, sredovečnim i starijima od 50 ili 60 godina, koje osećaju da im je degenerativni reumatizam postao sve češći pratilac, ali i mladim ljudima koji imaju probleme u korenu vrata, bolove zbog spondiloze zbog dugog sedenja za računarom.

(Olivera Popović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake