TS: Najvećim delom izborna kampanja finansirana iz budžeta

Foto: Beta

Troškovi izborne kampanje u Srbiji bili su veoma visoki, ali niži nego 2014. godine, a kampanja je u najvećem delu finansirana iz budžeta, pokazali su podaci istraživanja Transparentnosti Srbija.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je danas na konferenciji za novinare te organizacije da podaci iz Monitoringa finansiranja izborne kampanje 2016. pokazuju da je kampanja najvećim delom finansirana iz budžeta –  37 odsto.

„Drugi najzačajniji izvor prihoda su takozvana sopstvena sredstva –  25 odsto. Reč je o novcu koji su političke stranke imale na svojim računima u doba kada su izbori raspisani. Medjutim, ta sopstvena sredstva, po svom poreklu takodje predstavljaju sredstva iz budžeta zato što je izrazito dominantan izvor prihoda za redovno finansiranje političkih stranaka upravo budžet“, kazao je Nenadić.

On je rekao da se može reči „da gradjani Srbije nisu platili kroz budžet samo 37 odsto troškova kampanje, već 37 plus 25 odsto“.

„Sledeći izvor prihoda za kampanju su krediti i zajmovi – 19 odsto. Medjutim, kada pogledate finansijske izveštaje učesnika izborne kampanje videćete da će i krediti biti izmireni u nekim slučajevima do kraja godine, a u nekim do kraja 2018. godine…Krajnji izvor finansiranja kada je reč o parlamentarnim strankama je opet budžet. Znači, sredstva iz javnih izvora nisu više ni 37, ni 37 plus 25, već 37 plus 25 plus 19“, kazao je Nenadić.

On je objasnio da plaćeni nepokriveni rashodi u protekloj kampanji iznose 16 odsto i da će oni za parlamentarne stranke verovatno u 90 odsto iznosa biti plaćeni prihodima koje one budu ostvarile iz budžeta na osnovu svog redovnog rada.

„Tako dolazimo do toga da u suštini pored mnogobrojnih vrsta prihoda koje zakon dopušta, proizlazi da je realno finansiranje izborne kampanje iz nekih izvora koji nisu budžetski u najboljem slučaji oko tri odsto koje otpada na priloge fizičkih lica“, naveo je Nenadić.

On je kazao da to daje pravo da se gradjani pitaju na koji način žele da ova materija bude uredjena.

Predsednik TS Vladimir Goati ocenio je da partije zapravo donose odluke o vlastitom finansiranju i da se prateći trag novca više može saznati o političkom životu u Srbiji.

Nemanja Nenadić govorio je i o rashodima stranaka i istakao da je najveći trošak TV oglašavanje.

Podaci pokazuju da je TV oglašavanje imalo najveći udeo u troškovima stranaka, pa je na primer SNS potrošila 4,3 miliona evra, a koalicija DSS-Dveri 143.000 evra.

Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da su sve stranke prijavile 7,1 miliona evra za troškove oglašavanja na TV stanicama.

„U strukturi prijavljenih rashoda TV oglašavanje je učestvovalo sa čak 57 odsto. Drugi po značaju troškova su različite vrste izbornog materijala. Dakle, leci, plakati, brošure, šolje i slično. Oglasi u štampanim medijima – tu je blizu 11 odsto prijavljenih troškova. Dogadjaji su sa svega osam odsto, dok veliki udeo imaju ostali troškovi, oko šest odsto“, kazao je Nenadić.

On je kazao da procenat od šest odsto na prvi pogled ne izgleda mnogo.

„Ali ako se setimo da je ukupna visina rashoda nekih 12 miliona evra, odnosno 1,5 milijardi dinara prijavljenih rashoda, onda ni tih šest odsto nije tako malo. To je oko 90 miliona dinara…Reč je o dosta velikim trošovima koji su svrstani u kategoriju ostali, tamo negde gde se ne vidi jasno šta je bila namena tih sredstava…“, kazao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, to može da ukazuje na to da su troškovi klasifikovani pogrešno iz neznanja ili da budu manje vidljivi, dok je druga mogućnost da je nejasno uputstvo o tome kako treba klasifikovati neke troškove.

„Meni je ova varijanta izglednija, verovatnija“, kazao je Nenadić.

Prema konačnim nalazima monitoringa, velika većina opaženih rashoda bila je zaista i prijavljena a u odnosu na ranije izborne procese smanjena je količina troškova za koje se ne zna odakle će biti plaćena, ali to smanjenje u suštini pada na račun gradjana.

Ima brojnih situacija u kojoj su rashodi bili pogrešno kategorisani, a glavni izazovi za kontrolne organe su isti kao i 2012. i 2014. godine, naročito u vezi sa funkcionerskom kampanjom.

Nenadić je kazao da je u tom pogledu potrebno da se regulativa precizira.

„Jednako nam treba i veća aktivnost državnih organa, pre svega javnog tužioca koji ni ovaj put nije bio aktivan u pogledu ispitivanja svih sumnji za zloupotrebe u vezi sa izbornom kampanjom, zloupotrebom javnih resursa i kupovine glasova i tome slično“, kazao je Nenadić.

Na pitanje kako je moguće pratiti takozvane crne fondove stranke Nenadić je rekao da kada bi se znalo koliki su i gde su, onda ne bi bili crni.

„To je nešto što bi trebalo da ispliva, ali da bi isplivalo mora da se obavi gomila stvari pre toga…To je nešto gde mi nismo ni stigli, nikada ta stvar nije istražena do kraja, kada je neki trošak bio sumnjiv, nepokriven odakle je ustvari plaćen“, kazao je Nenadić.

On je ocenio da se u ovogodišnju izbornu kampanju ušlo sa obiljem nerešenih problema, poput nejasnog statusa RIK, biračkog spiska, kontrole pojedinih delova izbornog procesa, falsifikovanja potpisa, nejasnog položaja grupa gradjana, oglašavanja u vezi sa kampanjom i državno oglašavanje.

Nenadić je rekao da se neki problemi zakonodavne prirode kada je reč o samoj izbornoj kampanji i njenom finansiranju mogu ispraviti.

On je rekao da su troškovi izborne kampanje bili visoki, ali nešto niži nego 2014. i pogotovo 2012. godine.

Prema njegovim rečima, objašnjenje za to je činjenica da one stranke koje bi možda želele da troše više nisu imale šansu da dodju na vlast, pa nisu bile privlačne nekim „lukrativnim donatorima“, a nisu ni imale na raspolaganju budžetska sredstva koja bi mogla da zloupotrebe.

Nenadić je rekao da je postojala dominacija SNS u finansiranju kampanje i ostvarivanju prihoda iz budžeta po osnovu broja poslanika u Skupštini.

On je kazao i da je bilo i nekih elemenata koji su uticali na to da kampanja bude jeftinija, medju kojima je činjenica da je trajala kraće nego ranije, kao i da su budžetska davanja bila manja.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar