Berlin se plaši austrijskog scenarija

Kada su glasački listići poslati poštom presudili da u fotelju predsednika Austrije ipak neće sesti Norbert Hofer, kandidat desničarsko-populističke Slobodarske partije, ne samo da su odahnule političke elite u Austriji, već se izdah olakšanja čuo i u Berlinu i Briselu.

Foto: PeterDargatz/Pixabay.com

Foto: PeterDargatz/Pixabay.com

Štaviše, kada je bilo jasno da je nezavisni kandidat Aleksander van der Belen pobedio sa tek oko 31.000 glasova više od slobodarskog protivkandidata, nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer je čak izjavio da je „cela Evropa ispustila izdah olakšanja”, dok je nemački predsednik Joahim Gauk svog tek izabranog austrijskog kolegu nazvao „uverenim Evropljaninom” koji će doprineti „jakoj, snažnoj i na duže staze još jačoj Evropskoj uniji”.

Uprkos olakšanju, činjenica da je za Hofera glasalo više od dva miliona ljudi, to jest 49,7 odsto izašlih birača, raspirila je strah u Nemačkoj da bi takav uspeh austrijskih slobodara mogao dati vetar u leđa sve popularnijoj nemačkoj krajnje desničarskoj i populističkoj stranci – Alternativi za Nemačku (AfD). Prema rečima prvog čoveka instituta za istraživanje javnog mnjenja Forca Manfreda Gilnera, rezultat austrijskih izbora će sigurno imati uticaj na popularnost AfD-a. On tvrdi da će AfD na saveznom nivou dobiti oko tri odsto više.

„Pitanje je koliko dugo će taj efekat trajati”, kaže Gilner za portal magazina „Špigl”, ukazujući da se od pokrajinskih izbora u martu AfD popeo na 13 odsto podrške na nacionalnom nivou, ali i da je potom blago skliznuo nadole.

Ipak, etablirane tradicionalne stranke u Nemačkoj, ali i širom Evrope, primećuju da jačaju desničarske populističke stranke, pri čemu je to znatno širi i kompleksniji fenomen, koji se često samo povezuje sa izbegličkom krizom. Problemi nastali prošle godine kada je Evropu zapljusnuo talas izbeglica sa Bliskog istoka i iz severne Afrike samo su podstakli birače da pružaju podršku krajnjim desničarima i populistima, ali pravi razlog leži u nezadovoljstvu etabliranim tradicionalnim strankama, koje ne uspevaju da pronađu odgovore na ključna pitanja koja muče građane EU – od sigurnosti radnih mesta i socijalnog mira, preko smanjivanja socijalnih beneficija, do problema otuđenosti stranaka od birača.

AfD skoro sve čini da dobije podršku ovih nezadovoljnih birača ostalih partija, a sve je učinio i da iskoristi ovaj za njih povoljan politički trenutak u susednoj Austriji. Predsednica Frauke Petri i njen partner, koji je šef ogranka AfD-a u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, otputovali su u Beč da budu u izbornom štabu austrijskih slobodara i naravno nisu propustili da o tome informišu javnost fotografijom objavljenom na „Tviteru”.

Sve to je među nemačkim etabliranim strankama raspirilo strah da bi „efekat Hofer” mogao da ima uticaja i na Nemačku. Šef poslaničke grupe Socijaldemokratske partije (SPD) u Bundestagu Tomas Operman izjavio je i pre objavljivanja konačnih rezultata austrijskih predsedničkih izbora da bi ovo trebalo da bude „zvono za buđenje svih demokrata”, dok je lider opozicione Levice Bernd Riksinger rekao da se „na iskustvu Austrije može videti šta mi u Nemačkoj možemo pogrešno da uradimo noseći se sa jednom desničarskom populističkom strankom”.

„Nemačka nije imuna na scenario sličan austrijskom”, upozorava Operman, dodajući da se ni u jednoj zemlji više ne može odbaciti mogućnost pobede populista.

Šef Force, međutim, ističe da ne postoji automatski rast desničarskog populizma, navodeći NPD, DVU i Republikance kao nemačke krajnje desničarske populističke stranke koje su bile u usponu a sada su skroz ili skoro u potpunosti nestale iz Bundestaga i pokrajinskih parlamenata u Nemačkoj. Gilner podseća da su pristalice AfD-a i dalje u manjini. Analitičari ističu da, uprkos izbegličkoj krizi i padu popularnosti vodećih stranaka, u Nemačkoj i dalje postoji mogućnost širokih koalicija koje bi demohrišćani Angele Merkel mogli da prave sa SPD-om, ali i Zelenima, što se pokazalo i na nedavnim pokrajinskim izborima. Nasuprot tome, u Austriji su se iskristalisala dva bloka – proevropski i evroskeptični – i oko toga su se prelamale sve teme od odnosa prema islamu, preko izbegličke krize, do ekonomije.

Osim toga, za razliku od AfD-a, austrijska Slobodarska partija je stranka koja ima tradiciju još od sredine pedesetih godina prošlog veka, sa raširenom stranačkom mrežom. AfD postoji tek tri godine i za te tri godine zbog unutrašnjih svađa skoro da je nestao sa političke scene, a čak i sada kada je utvrdio novi antiimigrantski i antiislamski partijski program, dolazi do ozbiljnih prepirki u vrhu stranke.

I dok nemački predsednik upozorava i na radikalizaciju nemačkog društva, bavarski premijer Horst Zehofer, koji je lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU), koja je sestrinska stranka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel, nastoji da preotme birače od AfD-a tako što će se predstaviti kao sve tvrđi desničar. Merkelova, pak, lek za uspon AfD-a vidi u aktivnoj kampanji i razgovorima sa biračima, i to o svim osetljivim temama, dok je SPD dosad smatrao da je ignorisanje aktivnosti AfD-a najbolja protivmera, pri čemu je vicekancelar i lider SPD-a Zigmar Gabrijel tražio da državna bezbednost špijunira aktivnosti AfD-a kao antidržavnog elementa.

Gilner iz Force, pak, ističe da uspeh AfD-a zapravo zavisi od etabliranih stranaka.

„Mnogo zavisi od toga kako će ostale stranke na duge staze reagovati na uspon AfD-a”, ističe Gilner i dodaje da „programsko približavanje, kao što to čini lider CSU Horst Zehofer, u svakom slučaju ne funkcioniše kao protivotrov”. „Potrebniji je snažan demokratski konsenzus protiv desnice, potrebna je mobilizacija pristojnosti.”

(Nenad Radičević, Politika)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar