Haško tužilaštvo traži osudu Šešelja ili ponavljanje suđenja

Tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je danas žalbu na presudu Vojislavu Šešelju kojom je oslobođen svih optužbi za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i za proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

Foto: Beta

Foto: Beta

Tužilaštvo u žalbenom podnesku detaljno ukazuje na, kako je navelo, propuste većine članova iz prvostepenog sudskog veća koje je izreklo Šešelju oslobađajuću presudu krajem marta ove godine i predlaže Žalbenom veću Tribunala da ga proglasi krivim i osudi.

Kao alternativu preinačenju oslobađajuće presude u osuđujuću, tužilaštvo je Žalbenom veću predložilo da naloži ponavljanje suđenja.

U žalbi, koja je napisana na 100 strana uz dodatne anekse, tužilaštvo ističe da je prvostepeno veće sudije Žan Klod Antoanetija pogrešno utvrdilo činjenično stanje jer nije zaključilo da Šešeljevi govori predstavljaju fizičko izvršenje progona, deportacije i prisilnog premeštanja.

To je, kako je navelo tužlaštvo, detaljno objašnjeno u žalbi.

Tužilaštvo smatra da je prvostepeno veće nije donelo ispravnu odluku, jer nije dalo valjane razloge za svoje zaključke, nije uvažilo agrumente i dokaze tužilaštva, i zato jer je pogrešno cenilo činjenično stanje utvrđeno tokom suđenja.

Intervencija Žalbenog veća je, kako se navodi, u ovom slučaju neohodna radi „interesa pravde, interesa žrtvi, međunarodne zajednice i nasleđa Haškog tribunala“.

Oblazlažući predlog da se prvostepena presuda preinači u osuđujući, tužilaštvo smatra da Žalbeno veće treba da usvoji dokaze tužilaštva i Šešelja osudi za zločine protiv čovečnosti, zatim za zajednički zločinački poduhvat ka Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini jer smatra da je Šešelj doprineo tom poduhvatu regrutujući zajedno za svojom strankom dobrovoljce za ratište.

Tužilaštvo u žalbi tvrdi da je Šešelj delio zločinačku nameru sa ostalim članovima zajedničnog zločinačkog poduhvata, posebno sa Miloševićem, Karadžićem, Stanišićem, Simatovićem, Arkanom, Kadijeviće, Hadžićem i Mladićem, te da za to ima dovoljno dokaza u spisima predmeta.

U podnesku se dalje navodi da bi Žalbeno veće trebalo da zaključi da je Šešelj krivično odgovoran i za podsticanje, pomaganje i podržavanje progona, ubistava, torturu, okrutno postupanje, deporatcije, nasilno premeštanje i pljačkanje javne i privatne svojine.

Ukoliko pak Žalbeno veće zauzme stav da analiza celog prvostepenog postupka kroz spise predmeta, a bez neposrednog saslušanja svedoka, neće biti dovoljna da omogući da se optuženi proglasi krivim i osudi, onda treba da naloži ponavljanje suđenja, navelo tužilaštvo u žalbenom podnesku.

Sudsko veće Haškog tribunala na čelu sa sudijom Žan Klod Antoanetijem izreklo je 31. marta oslobađuću presudu lideru Srpske radikalne stranke po svih devet tačaka optužnice, koja ga tereti da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

Većina članova veća (sudije Anetoaneti i Mandiaje Niang) uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, zaključila je da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice.

Latanci je bila suprotnog mišljenja po osam tačaka optužnice, dok je po jednoj tački Šešelj oslobođen jednoglasno.

Tužilaštvo je inače tražilo da se Šešelj osudi na kaznu od 28 godina zatvora.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar